Ako vesti i slike koje poslednjih dana stižu iz ukrajinske prestonice ne podsećaju, srećom, na ratište, sličnost sa revolucijama koje smo poslednjih godina imali prilike da vidimo kudikamo je veća. Pritom, nisu ni nalik „narandžastoj revoluciji“ Juščenka i Timošenkove. Asocijacije su bliskoistočne.
Smrt na ulicama Kijeva, barikade i paljevine ponajviše podsećaju na kairski trg Tahrir u nedavnoj prošlosti. Razlika je, sada je to očigledno, u masovnosti. Protiv Janukoviča pobuna nije tako snažna kao što je bila protiv Mubaraka. Ukrajina, takođe, nema svog Mursija, svoje „islamiste“, niti huntu. Sličnost je u podeljenosti društva, u ukrajinskom slučaju po liniji istok-zapad i zamešateljstvu stranih faktora. Egipat je pretvoren u poligon za nadgornjavanje Zapada i islamističkih režima, u Ukrajini se sudaraju Rusija i, opet, Zapad. U najkraćem, trenutni haos u Kijevu posledica je antagonističkih težnji vlade i opozicije, autoritarnih postupaka režima i spoljnih uticaja.
Spoljno otimanje o Ukrajinu, ne događa se prvi put. I nije prvi put da prevagu odnosi Moskva, koja je tu državu privukla – ne, to nije anahronizam – u svoju sferu uticaja. Jer, istorija se ponavlja, naravno, ne do kraja. Prozapadnim snagama u Kijevu mogla bi biti uteha da Rusija to čini novcem i pritiscima a ne intervencijom. Moskva odlučno odbacuje navode o intervenciji. Tako nešto okrenulo bi točak istorije decenijama unazad i imalo nesagledive posledice, kao što bi imala i eventualna intervencija Zapada, koji svojim ponudama i pretnjama nije uspeo ono što Moskva jeste.
Trenutni pregovori ukrajinske vlasti i opozicije, dok vođa demonstranata u Kijevu poručuje svojima da „drže barikade“, podseća i na naš 9. mart. Samo što Milošević nije hteo da razgovara s Draškovićem kao Janukovič s Kličkom. Ali sada je malo razloga da se veruje kako će ukrajinska opozicija uspeti u onome u čemu 9. marta nije uspela srpska.
Kao mogući epilog za smirivanje situacije pominju se vanredno stanje i prevremeni izbori. Predsednik Janukovič bi morao dobro da proceni kuda bi vanredno stanje moglo Ukrajinu da odvede – da je umiri kao Lukašenkovu Belorusiju ili da je dalje levantizuje. Vrlo je moguće da raspisivanje izbora ne bi bilo zasnovano na većinskoj volji, ali je sigurnije kao stabilizujući faktor. Ako je okretanje Moskvi široko prihvaćeno u narodu, kao što to tvrdi ukrajinska vlast, takva bi politika na izborima dobila neosporan legitimitet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
