Košarkaški rat

Umesto da se piše i priča o bravurama Milosavljevića i Lučića, povredi Bertansa i dostojnom otporu crveno-belih, domaći mediji su jedva dočekali da se uključe u nastavak rata koji već drugu godinu vode Nebojša Čović i Duško Vujošević. Ni jedna ni druga strana nisu pokazale dostojanstvo u porazu ili pobedi pa smo na konferencijama za novinare oba kluba, nakon poslednjeg meča u sezoni, umesto košarkaških termina poput: skok, trojka, odbrana… slušali priče o Đinđiću, Kosovu, dodirivanju kolena, umetničkim slikama, krivičnim prijavama i slično.

Porazno je i to što predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas očigledno ne ume i ne može da reši ovaj ogroman problem u najtrofejnijem srpskom kolektivnom sportu. U takvoj atmosferi, u kojoj se zaraćene strane međusobno pozivaju na linč, dolazimo do situacije da fanatični i hronično nervozni navijači satanizovanog rivala gađaju kaiševima, telefonima ili mu pak na gnusan način sinhronizovano vređaju porodicu. Na sreću, za sada niko fizički nije povređen.

Jedino u čemu se Vujošević i Čović slažu jeste to da domaće sudije namerno sude protiv njih, pa su tako momci u sivom od kojih su neki tek ušli u dvadesete, nakon krvavog dugogodišnjeg puta tokom koga su delili pravde u beton, srpskim i nižim košarkaškim ligama, za svoj trud, talenat, rad i znanje nagrađeni samo psovkama i pretnjama.

Šteta. Gotovo da su svi i zaboravili da je Duško Vujošević jedan od najboljih i najgenijalnijih domaćih trenera u istoriji, a da je Nebojša Čović vrhunski košarkaški organizator i funkcioner i da je Zvezdu (i fudbalski i košarkaški klub) „digao iz mrtvih“.

Što se tiče košarke, Partizan je ove godine zasluženo najbolji i u Srbiji i na Jadranu i stvorio je tim koji ima najmanje četvoricu igrača sa NBA potencijalom, a Zvezda je nakon dugo čekanja osvojila jedan trofej, ponovo je pun Pionir kada igraju crveno-beli, posle decenije i po konačno je ostvaren plasman u košarkašku Evroligu… Svi imaju razlog za sreću i zadovoljstvo. Ipak, Srbija je ovo. Od uživanja u zasluženom sopstvenom uspehu uvek je bitnija „nesreća komšijine krave“.