Slika predsednika države Aleksandra Vučića na dvanaest televizijskih stanica koje istovremeno prenose jednu konferenciju za štampu, najavljenu kao tema od najvećeg interesa za javnost i naciju, nije sama po sebi zastrašujuća onoliko koliko je to zapravo uvod u scenario prosečnog srpskog horor filma.
Uzevši u obzir i istraživanje organizacije CRTA koje pokazuje da se predsednik države pojavljuje na televiziji u proseku svakog drugog dana, i uzevši u obzir potpunu uzurpaciju medija od strane vlasti, ovakva uvodna scena je bila očekivana.
Dramatičniji efekat bio je postignut time što „nas je zatvorio u kuće u subotu uveče da moramo da ga gledamo“, kako su mnogi komentarisali zbog mera ograničenja radnog vremena usled epidemiološke situacije.
Ipak najveći doprinos dramaturgiji i režiji ovog čina dalo je višednevno, pa i višenedeljno najavljivanje prikazivanja „šokantnih fotografija“, „uznemirujućih“ informacija iz istrage o kriminalnim klanovima i njihovim zločinima kao priprema javnosti za vrhunac završnog čina – emitovanje tih istih fotografija na onih pomenutih 12 ekrana i prelivanje ovog užasa po medijima u danima koji slede.
Horor film zaokružen je saradnjom dela medija koji su, kao specijalne efekte, ove fotografije prikazivali u krupnom kadru, bez dodatne cenzure u odnosu na onu koju je vlast odredila kao dovoljnu da postigne utisak zgroženosti ali da ipak održi privid brige za osnovno ljudsko dostojanstvo. I to pre svoje dostojanstvo, ako se može reći da su ga imali tokom ove predstave, nego dostojanstvo žrtava koje su porodica i prijatelji svakako mogli da prepoznaju i pored zamućenih piksela preko njihovih mrtvih i obezglavljenih tela.
Iako su mediji imali pravo, pa čak i zakonsku obavezu, da ovakve scene ne prikažu, iako su za to imali i tehničkih mogućnosti jer se i uživo program može prilagoditi, posebno kada vam se deset dana najavljuje da će u tom uživo programu biti prikazane neke zastrašujuće scene, oni su izabrali da to ne učine.
Neupitna obaveza medija je bila da zaštiti javnost od uznemirujućeg sadržaja čije prikazivanje ni u kom slučaju ne doprinosi informisanosti građana niti je u javnom interesu.
Neki od njih su otišli i par koraka dalje pa su u jutarnjem programu dan nakon završnog čina zastrašivanja javnosti nastavili da prikazuju, analiziraju i seciraju svaki deo ovog materijala kao nekakvi forenzičari, ili bolje reći nekrolozi.
U narednim danima, da je ikakve pravne države i institucija koje rade svoj posao, trebalo bi da očekujemo kazne za ovakve medije od nadležnih regulatornih tela. Ali toga u Srbiji nema te će sve ostati jedna u nizu horor priča u režiji vlasti i produkciji prorežimskih medija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
