Modeliranje severa

Danima se „licitiraju“ moguća rešenja: Ahtsarijev plana, varijanta „Ahtisari plus“ ili „južni Tirola“, razne druge kombinacije. Iako je Nemačka, kako u Prištini reče Vestervele, „lobista“ samoproglašene kosovske države, Beograd bi, izgleda, trebalo da shvati da od podele KiM nema ništa, pogotovo ne na putu ka EU. Čak ni od lovišta u Leposaviću, koje je Petar Stambolić poklonio svojevremeno Fadilju Hodži. Pitanje je samo kakvu je pouku Beograd izvukao iz „predstave“ koja je za nepunih mesec dana izvedena na severu KiM.

Najpre je posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine naprasno odlučio da odloži pregovore jer je, navodno, iznenada zapelo kod carinskog pečata. Priština uvodi embargo na uvoz robe iz ostataka Srbije, tvrdeći da je reč o merama reciprociteta. Da bi embargo sprovela i na severu KIM šalje specijalne jedinice KPS „Rosa“ na prelaze Jarinje i Branjk. Srbi odgovaraju masovnim izlaskom na barikade. Na scenu stupa Kfor kao posrednik između Prištine i Beograda, koji u međuvremenu helikopterima prevozi kosovske specijalce na prelaze. Prvi čin završava se sporazumom koji je razjedinio Srbe na severu, smanjio barikade, a na Jarinju i Brnjaku zaveo nešto ublažen prištinski embargo, samo u realizaciji Kfora. O čemu se zapravo radi? Nije malo onih koji tvrde da je ovo priprema srpske javnosti za ono što sledi uskoro u Briselu, gde će Beograd i Priština 5. septembra nastaviti tamo gde ih je krajem jula EU zaustavila – razgovaraće o kosovskom carinskom pečatu. Za dalje će se videti. Beogradske pregovarače, koji stalno ističu svoj „kreativan i relaksiran“ pristup problemima, trenutno, ipak, najviše brine „strančarenje“ među Srbima na KiM.