Pomoć koju Srbija ovih dana dobija iz čitavog sveta mnogima među nama izgledala je pomalo neočekivano. Svet oko nas, iako ne kao celina, često nam se čini – ponekad s pravom – kao nešto što nas stalno pritiska, uslovljava. Godine ratova i izolacije načinile su rane koje se ne zaceljuju lako, i proizvele posledice koje i danas utiču na ono što zovemo „imidž“ Srbije.
Činjenica da nam gotovo svi pomažu, počev od komšija iz svih delova nekadašnje Jugoslavije, među njima i oni koji su i sami ugroženi poplavama, možda će uticati na rast međusobnog poverenja. To bi i bilo logično, to su konkretne stvari i neposredna saradnja, što pruža mnogo više od diplomatskih izjava na fonu „unapređenja bilateralnih odnosa“.
Na tragičan način posebno su se Srbija i Bosna i Hercegovina „ujedinile“ ovih dana, iako je u mnogim medijima primetno dominantno izveštavanje o „svojoj“ nesreći ili nesreći „naših“. U nesreći su izgubile značaj i priče o Zapadu i Istoku, „četiri stuba“ Srbije… Naravno da je od Rusije očekivana najveća pomoć, što je razumljivo s obzirom na to da dve zemlje već imaju saradnju i iskustvo, kada je reč o suočavanju sa elementarnim nepogodama.
Možemo da merimo ko Srbiju ovih dana više „voli“ ili ko prednjači u solidarnosti, ali to ne bi imalo smisla. Na kraju, pomoć stiže ljudima, ne naciji, Srbima, čak ni građanima. Prosto ljudima. To je jedino razumljivo merilo kako treba postupati u ovakvim situacijama.
Takve pomoći bilo je, naravno, i ranije. Japan je možda simbol pomoći ljudima Srbije od 5. oktobra naovamo. Kada se Japanu dogodila Fukušima, Srbija je uzvratila u skladu sa svojim mogućnostima. Prirodne katastrofe svakom koga zadese izgledaju kao smak sveta, a ljudima koji su direktno pogođeni i koji su izgubili svoje najbliže i imovinu posebno. Ali one su i svedočanstvo o zajedništvu i biće ih dok je ljudi. Srbija je možda i imala sreće u toj globalnoj raspodeli prirodnih nesreća.
Katastrofe nam kazuju da se ubuduće i više solidarišemo sa drugima. Ne po sistemu „pamti pa vrati“, nego zato što je to jedino normalno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
