Poresko vrzino kolo

Postoji i saglasnost da bi poreske obaveze svi morali redovno da izmiruju, jer od državnog budžeta zavisi funkcionisanje brojnih delatnosti. Međutim takav stav opstaje do prvog poteza, kada obično „na cedilu“ ostane samo predlagač izmena u propisima, dok svi ostali imaju argumentaciju koja opovrgava logiku nove mere.

Stvari se povremeno dovedu do apsurda, kao kod poslednjih izmena koje predlaže Vlada, ili tačnije ministar finansija Mlađan Dinkić, a uskoro će i poslanici o tome reći svoje. Tako je aktuelni ministar i prvi čovek URS-a, uz to i zagovornik decentralizacije, izgradio predlog izmena u propisima zbog kojih su ustale gotovo sve opštine, bez obzira na to koja partija ih vodi, tvrdeći da će sada dobijati znatno manje para. Najkonkretniji je bio gradonačelnik Beograda, koji je u paru izračunao koliko će poreskim izmenama biti oštećen svaki građanin pojedinačno (gradska kasa prestonice posebno) i sve to upakovao kao reagovanje DS-a.

Dodatni apsurd je da i država, koja zavisi od poreskog dinara, jedan vid ponašanja ima kada ubeđuje građane i privredu da moraju da budu odgovorni, a kada uplata zavisi od nje, stvari se posmatraju iz drugog ugla. Tako su i moguće nepregledne liste dužnika među kojima najviše ima upravo onih koji nikako ne bi smeli da duguju. Primera radi, od 500 najvećih neplatiša sa aprilske liste Poreske uprave, ubedljivu većinu čine preduzeća i banke u stečaju, što i ne bi moralo da se vodi kao aktivni dug. Ali, ono što baš pada u oči jeste da se od 176 preduzeća u restrukturiranju njih 87 nalazi na listi najvećih poreskih dužnika. To su firme kojima upravlja država, i ona šalje time poruku da ako preduzeće želi da se izvuče iz teške situacije, prvo treba da prestane da plaća porez.

Taj kredo jača i ne mali broj državnih firmi, poput namenske ili preduzeća „u pripremi za privatizaciju“ ili prosto dužnici „po zaključku Vlade“ koji se nalaze na crvenim spiskovima ne samo kod poreznika nego i u javnim preduzećima, kod svojih dobavljača. Ona su ta koja pokreću lanac nelikvidnosti, a kada se krug zatvori, i utvrdi da država nema para, smisliće se nova poreska reforma.