Potreba za MMF-om

S jedne strane, MMF ima jasan interes da ostane u Srbiji, jer svaki novi aranžman koji od njega zatraži neka država, čak i ovako mali kakav će biti naš, predstavlja potvrdu međunarodnog značaja ove institucije. Aranžman Fondu donosi i disproporcionalno veliki uticaj na formiranje fiskalne i monetarne politike u Srbiji, na koju se uprkos svemu gleda kao na najznačajniju zemlju regiona. Program podiže i ugled MMF-a, jer se njegova podrška traži i kad njegov novac nije potreban, čime ova institucija beži od duboko ukorenjenog shvatanja da je MMF zajmodavac kojem se okreću samo najočajniji.

S druge strane, Srbija, kojoj MMF finansijski nije potreban, ipak se obraća za pomoć ovom, verovatno najomraženijem, kreditoru sveta. Objektivan razlog da neko uzima kredit kad mu nije potreban i da tako sam sebe primorava da pristane na sve uslove koje mu poverilac propiše, razum teško može da pronađe. Ali kako je Srbija retko kad bila zemlja razuma, razlog se lako uviđa i još se doživljava kao sasvim logičan i očekivan. Naime, objašnjenje iz Vlade i sa raznih stručnih skupova glasi da je sporazum sa MMF-om potreban da bi se međunarodni investitori uverili da će Srbija ostati na „dobrom putu“, to jest da neće novac uludo rasipati i da će voditi računa da se ne zadužuje više nego što može da vrati. Rečju, da će biti odgovorna. Logička analiza tog objašnjenja kaže da je Vlada Srbije neodgovorna ili da je makar svesna toga da strani investitori misle da je neodgovorna.

Drugi argument u korist sporazuma je da su sagovornici s obe strane stola u osnovi istomišljenici, ali da naša strana ne sme ništa da preduzme bez njihove. To je staro političko objašnjenje – Vlada koristi MMF kao štit pred glasačima da bi preduzela bolne, a neophodne reforme na koje se inače ne bi usudila, strahujući od izborne osvete tranzicionih gubitnika. „Mi ne bismo, ali nas MMF naterao“. Logička analiza ovog objašnjenja kaže da je u pitanju licemerje. Ili Vlada direktno obmanjuje glasače želeći da sprovede mere suprotne datim obećanjima (recimo niko nije pred izbore obećao teži odlazak u penziju), ili je Vlada spremna da pod pritiskom donosi zakone koje sama smatra lošim za građane. Ili je neiskrena ili slaba. Trećeg nema.