Rashodovani minimalac

Stav poslodavaca je da do toga ne treba da dođe u prvih šest meseci, jer se „za to nisu stvorili uslovi“. Međutim, takav način razmišljanja se ne može smatrati objektivnim, jer su privatni vlasnici sredstava za proizvodnju apriori protiv većih primanja. Radničke plate za njih spadaju u stavku rashod, i njima je u interesu da minimalna cena rada bude što niža. S druge strane, zahtev sindikalaca da se minimalna cena rada sa sadašnjih 115 dinara po času podigne na 130 dinara sasvim je realan. Argumentacija koju nude sindikati takođe je potpuno prihvatljiva. Minimalna cena rada treba da bude uvećana za iznos prošlogodišnje inflacije, odnosno za 12,2 odsto. U uslovima u kojima cene prehrambenih proizvoda, najosnovnijih potrepština i komunalija rastu potpuno su realna očekivanja zaposlenih da se njihova primanja povećaju kako bi plate pratile realne troškove života. U Srbiji u ovom trenutku to nije slučaj. Ono što je najproblematičnije je ignorantski stav Vlade o ovom krucijalnom pitanju za egzistenciju svakog građanina koji živi od svog rada. Nedolazak predstavnika vlasti na sastanku SES-a, koji je jedini merodavan da donese odluku o korekciji minimalne cene rada, definitivno može da se posmatra kao opstrukcija i sasvim razložno deluje komentar sindikalaca da se socijalni dijalog trenutno fingira. Očigledno je da Vlada ne želi da se zameri stranim i domaćim poslodavcima i dodatno ih optereti rashodima smatrajući da će se to negativno odraziti na investicije i rad privrede. S druge strane, po svemu sudeći, ne želi da se zameri ni zaposlenima koji predstavljaju dominantan udeo u biračkom telu pogotovo jer aktuelna vlada izuzetno insistira na imidžu „brige o interesima širokih narodnih masa“. Tako da je nedolazak na sastanak SES-a za Vladu bio „najelegantniji“ način da se rasprava o povećanju minimalne cene rada odloži za neki drugi, po nju povoljniji, trenutak. Ako je Vlada Srbije odgovorna, kako njeni predstavnici često vole da kažu, onda mora da izađe u javnost sa jasnim stavom o ovom pitanju. Istina je samo jedna, pa shodno tome Vlada treba da se opredeli da li je ispravan stav poslodavaca ili sindikata. I kad se izjasni, onda tog stava treba da se pridržava. Ovakvim ponašanjem neće postići nikakav efekat, jer na opstrukciju sastanaka SES-a , bez obzira na međusobno suprotstavljene stavove, sa neodobravanjem gledaju i sindikalci i poslodavci. A posledice su nesagledive.