Vučić premijer

Od januara 2001, a demokratija se u Srbiji tek zadnjih trinaestak godina računa (koliko je to kratak period suviše se često zaboravlja), pozicija predsednika Skupštine Srbije uvek je pripadala manjem koalicionom partneru. Za vreme vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića (DS) tu su se nalazili Dragan Maršićanin (DSS) i Nataša Mićić (GSS). Za vreme prve vlade Vojislava Koštunice (DSS) na čelu parlamenta bio je Predrag Marković (G17 plus), a za vreme druge njegove vlade Oliver Dulić (DS). Dok je u Nemanjinoj 11 sedeo Mirko Cvetković (DS), u Domu Narodne skupštine bila je Slavica Đukić Dejanović (SPS). Predsednici parlamenta bili su kraće vreme Maršićanin, po drugi put, svega mesec dana 2004, i naravno Tomislav Nikolić (SRS), rekordnih pet dana 2007. godine.

Nebojša Stefanović (SNS) prvi je predstavnik najveće stranke vladajuće koalicije koji je i prvi čovek Skupštine Srbije. Što ipak nije čudno, jer ovo je prva Vlada u kojoj je premijer iz redova drugog po snazi koalicionog partnera. Naprednjaci su leta 2012. morali to mesto da prepuste Ivici Dačiću kako bi osvojili vlast. Da to nisu učinili, sada bi Srbijom upravljali DS i SPS. Ukoliko su se za ovih devet meseci „predomislili“, neka bude tako, ukoliko u parlamentu imaju 126 glasova. Ali, zarad demokratije u Srbiji, ljudi iz SNS ne smeju da budu na sve tri ključne državne funkcije – predsednika Republike, Vlade i Skupštine. Tolika koncentracija moći zadobijene bez apsolutne pobede na izborima bila bi nedopustiva opasnost za trinaestogodišnji pluralizam i nastavak demokratizacije društva. SNS, ako joj je već toliko stalo do dolaska na čelo Vlade (a koliko im je stalo tačno ćemo znati 30-31. marta, kada imaju sednicu Glavnog odbora), ima obavezu da se odrekne kormila ili na Trgu Nikole Pašića ili na Andrićevom vencu. S obzirom na to da Tomislavu Nikoliću, bar za sada, ne pada na pamet da podnese ostavku, preostaje da Stefanović odstupi.

U kojoj meri su naprednjaci ozbiljni u porukama da žele Vučića za premijera, i šta će im sve to, posebna je tema. U vrhu DS i LDP spekuliše se da se radi o igri SNS, sračunatoj na to da se insistiranjem na uklanjanju Dačića iz Nemanjine 11 isprovocira kriza Vlade i stvore uslovi za vanredne izbore, možda već u junu. I taj scenario ima smisla.