Nesposobnost srpskih političara je legendarna. Gde oni prođu, tu trava ne raste. Čega god se uhvate, to propadne. Kada nešto i valjano učine, to je sa zakašnjenjem, kada je dobit minimalna, a šteta uveliko načinjena. Izuzetaka ima, svi ih se sećamo, i tu su, nažalost, da potvrde ovo otužno pravilo.
Kada političari ne znaju da obave svoj posao, oni će, kao i većina takozvanog običnog sveta uostalom, alibi za neuspeh tražiti u nekome drugom. Neretko, to su stranci. Najčešće, oni sa Zapada. Pritiskaju nas, ucenjuju, ne razumeju naše „specifičnosti“, stalno nešto nameću, petljaju se u naša posla, srpska, domaća, koja bismo mi lako rešili samo da nije njih.
U nizu primera, od odnosa na teritoriji počivše SFRJ, preko borbe protiv korupcije, reforme pravosuđa do Kosova (itd., itd.), poslednji je ovaj s takozvanim formiranjem takozvane vlade. Bilo bi te vlade koliko juče samo da nema tih – stranaca. I, naravno, kapitalista i njihovih prljavih poslovnih interesa. Jer, hoćemo mi kapitalizam, samo, eto, kapitaliste ne volimo.
A, zapravo, stvarnost je sasvim drugačija. Najmanji problem za uspostavljanje nove vladajuće koalicije u Srbiji nalazi se van Srbije. Najveći problem je u nama, među nama, u tome što ne znamo šta hoćemo, a bogami nismo sigurni ni šta nećemo. Pa i kad se stranci umešaju, to je uglavnom zato što ih mi vučemo za rukav, tražeći sitne beneficije i nudeći beskrajnu lojalnost, a ko takvu ponudu ne bi bar razmotrio… Rusi pogotovo.
Sagovornici Danasa, svi do jednog profesionalno duboko upleteni u diplomatske kuloare grada Beograda „i šire“, saglasni su u tome da EU i Amerikance suštinski nije briga ko će da predvodi novu Vladu Srbije, DS ili SNS. Nemaju miljenike, nemaju favorite. Prvi put od 2000. godine zapadnjaci prosto odbijaju da se do guše upliću u ovdašnju političku kaljugu, da budu u inženjerskom timu za planiranje vlade. Jesu zainteresovani, naravno, ali pre svega za jedno – da vlast „radi posao“, da ispunjava preuzete obaveze u vezi s Kosovom i regionalnom saradnjom, kao i na planu reformi. A takve garancije nude im i demokrate i naprednjaci.
Zapad više nema miljenike u Srbiji. Kada izuzmemo DSS, svi su mu mogući partneri – ako se drže date reči, kao osnovnog uslova za dostizanje viših nivoa saradnje koji se opisuju pojmovima prijateljstva i savezništva. A koliko političari ovdašnji poštuju datu reč?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
