Zlokobni istok

Rusija, u trenutku pisanja ovog komentara, nije dovodila u pitanje teritorijalni integritet onoga što sada smatra Ukrajinom. Moskva je zahtevala od Kijeva da ne primenjuje nasilje protiv proruski orijentisanih demonstranata na istoku Ukrajine. Uprkos tome što „ne priznaje“ nove vlasti u Kijevu, Kremlj je sa njima u kontaktu – pomenuti stav o uzdržavanju od primene sile ukrajinskom ministru spoljnih poslova saopštio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Vojni analitičari nedavno su ocenili da bi Rusija uz pomoć svoje vojske čitavu Ukrajinu mogla da stavi pod kontrolu u roku od nekoliko dana. Za početak treba videti hoće li intervenisati na istoku Ukrajine. Retorika Moskve koja upućuje da Ukrajinom vladaju fašisti sugeriše da je tako nešto moguće. Reakcije „međunarodne zajednice“ na dešavanja na Krimu – pored ostalog i sankcije sa kojima se Rusi sprdaju – takođe idu u prilog tome. Isto tako je moguće da bi se Moskva, nakon toga, suočila sa sličnim reakcijama.

„Najbednija i najtragičnija od svih čovekovih slabosti nesumnjivo je njegova potpuna nesposobnost predviđanja, koja je u oštroj protivnosti sa tolikim njegovim darovima, veštinama i znanjima“, napisao je Ivo Andrić. Karlo Habzburški, unuk poslednjeg austrijskog cara Karla Prvog, je našem javnom servisu rekao da „nijedan državnik tog vremena, nijedna zemlja i nijedna odgovorna politika nije imala viziju Velikog rata“. Cvajg je pisao o divnom, idiličnom letu u okolini Beča 1914. i da vest o atentatu u Sarajevu nije izazvala naročito uzbuđenje. Naš nobelovac o nezapamćeno plodnoj i bogatoj godini i neočekivanoj katastrofi.

Vremena su se promenila, frontalni ratovi su prošlost, antagonizam između sila nije takvih razmera kao pre 100 godina. Ozbiljni istoričari ipak su nedavno pisali o mogućnosti ponavljanja istorije, sa žarištem na Dalekom istoku, predviđajući konfrontaciju Kine sa susedima. Zasad, žarište je negde drugde.