Žuti preokret?

Demokrate nisu dovoljno agilne, obećanja o prioritetu brzog formiranja vlade svakim danom sve više propadaju (kao i mnoga druga, uostalom), a građani, pa čak i mediji, postaju sve umorniji od čekanja političara da se dogovore. Pogotovo što nikome nije do kraja jasno „gde je zapelo“, o čemu se dogovori uopšte vode. Nema pravih pregovora koji nisu tajni – jedno je od osnovnih pravila diplomatije i eventualno pokriće za to što javnost mnogo toga više ne zna nego što zna.

Ali, kada u isto vreme javno najavljujete „pregovaračke runde“ u Krunskoj 69, okupljate medije, podižete očekivanja, a nakon toga nikome ništa, postavljaju se opravdane dileme da li se tu radi o vašoj elementarnoj nesposobnosti ili nemoći, što je efektivno svejedno, ili zaista sve to radite smišljeno, kupujući vreme za nekakav „preokret“, gde bi jedan od rezultata mogla biti famozna koalicija s do juče najvećim političkim neprijateljem.

I sve bi ovo spadalo u domen običnih spekulacija jer, ako ništa drugo, Boris Tadić i SNS očekuju da im verujemo kada poručuju da neće jedni s drugima, te bivaju uvređeni ako posumnjamo u njihovu reč da se prvi naprednjak Aleksandar Vučić prekjuče u jednom medijskom nastupu nije zanimljivo „izjavio“: „Moj je odgovor da to (velika koalicija) nije u ovom trenutku realno“. Nije Vučić od juče. Zna on dobro šta „u ovom trenutku“ podrazumeva i koliki manevarski prostor ostavlja.

Ako nije realno sada, ko kaže da neće biti u septembru? Nema više zaklinjanja protiv saradnje s mrskim neprijateljem, nema drame… Uređuje se teren za eventualni „preokret“. Pritom, bar tri alibija imaju – potreba da se što pre formira vlada zbog suočavanja s ekonomskim nedaćama i Kosovom, izbegavanje katastrofe novih izbora na jesen, te navodna želja zapadnih krugova za udruživanje dve najveće stranke. SNS i DS bi se maltene žrtvovali za dobrobit Srbije i EU!

Eto, u takvu nas situaciju dovode. Još ako od velike naprave „najveću“ koaliciju uključivši SPS, biće im ravno – do Kosova… A šta na sve ovo kažu Rusi? E, to samo Dačić zna.