Apelacioni sud pravosnažno oslobodio pripadnike JSO: Nije bilo oružane pobune 1Ilustracija Foto: Freeimages

Žalba koju je na prvostepenu presudu podnelo Tužilaštvo za organizovani kriminal Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu, navodi Insajder.

Presudom Višeg suda u Beogradu od jula 2018. godine koju je Apelacioni sud danas potvrdio Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna.

„Prema nalaženju Apelacionog suda, nasuprot žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna, s obzirom na to da izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili ovo krivično delo. Do ovakvog zaključka prvostepeni sud je došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza, cenjenih kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te je u sklopu odbrane okrivljenih, dao za svoje činjenično-pravne zaključke dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud“, navodi se u obrazloženju presude.

Podsetimo, zamenik tužioca Dragan Rajković je na otvorenoj sednici održanoj 13. juna obrazložio žalbu Tužilaštva time da je sud povredio odredbe Zakona o krivičnom postupku.

„Prvo se u presudi kaže da se optužbe odbacuju zbog nedostatka dokaza, a potom da optuženi nisu ni počinili krivično delo“, rekao je tada Rajković.

Suština oslobađajuće presude koju je tužilac pokušavao da pobije svojom žalbom je da JSO nije organizovala pružanu pobunu u novembru 2001. godine, već da je to bio protest. Kao argumente za oslobađajuću presudu sudsko veće Specijalnog suda je navelo pisane dokaze, kao što su stenogrami 61. i 62. sednice Vlade na kojima su više puta upotrebljeni izrazi „protest“, a ne „oružana pobuna“.

Takođe, argument za odbacivanje optužbi je i to što Vlada nije proglasila vanredno stanje, što je, kako je naglašeno, uobičajena reakcija državnog vrha nakon oružane pobune.

Sud je uzeo u obzir i činjenicu da su funkcioneri išli na put u inostranstvo neposredno nakon događaja s JSO, što je, prema mišljenju Sudskog veća, pokazatelj da državni vrh nije smatrao da je stanje u državi alarmantno ili ugrožavajuće na bilo koji način.

Suđenje Miloradu Ulemeku, i ostalim optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića počelo je 22. decembra 2003. i do kraja suđenja održano je više od 150 pretresa. Saslušano je više od stotinu svedoka, a sastavljeno je više od 20.000 strana sudskih spisa.

Četiri godine kasnije, u maju 2007. završeno je suđenje za ubistvo premijera Srbije.Optužnica za pobunu Jedinice za specijalne operacije podignuta je sedam godina kasnije, 8. marta 2012, a suđenje je počelo u oktobru iste godine.

Prema optužnici, JSO je od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine pobunu.

Operativni deo JSO je borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata blokirao autoput. Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici. Pobuna JSO je okončana nakon što je Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mihajlovića.

Za načelnika je imenovan Andrija Savića, a za zamenika Milorad Bracanović, bivši oficir JSO-a za bezbednost, koji je faktički upravljao službom. On je iz BIA sklonio sve Petrovićeve ljude koji su posle 5. oktobra radili na otkrivanju zločina iz Miloševićevog perioda, a u službu vratio kadrove Radomira Markovića i Jovice Stanišića.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u ovom postupku tražilo je da sud optuženima zbog oružane pobune izrekne kazne zatvora od 3 do 12 godina. Optuženi su u svojim odbranama negirali pobunu tvrdeći da su iskazali protest zbog obmane nadređenih.

Postupak iniciran kako bi bila otkrivena politička pozadina ubistva Đinđića

Iako je ovaj postupak iniciran krivičnom prijavom advokata Srđe Popovića, zastupnika majke i sestre Zorana Đinđića, kako bi se otkrila politička pozadina ubistva premijera, to se nije dogodilo.

To je bilo jasno i iz prve izjave tadašnjeg specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića koji je rekao da iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage nema indicija da je postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na Đinđića. On je rekao da ova dva događaja povezuju sami akteri ali da „o pobuni može da se govori kao o događaju koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera“.

Krivičnom prijavom bili su obuhvaćeni i Vojislav Koštunica kao tadašnji predsednik SR Jugoslavije i to zbog sumnji da nije preduzeo radnje iz svoje nadležnosti i nije angažovao vojsku koja je jedina mogla da se suprotstavi JSO.

Posebno je istaknuta njegova izjava da su pripadnici JSO izašli na ulicu u jedinoj uniformi koju imaju.Njegovo ime, međutim, nije se našlo ni na spisku svedoka, a sama najava da će u istrazi biti saslušan tumačena je kao kampanja protiv njegove stranke,Demokratske stranke Srbije.

Koštunica ni na suđenju nije predložen za svedoka. To nije učinilo tužilaštvo, ali ni odbrana prilikom pripremnog ročišta. Insajder se vezom pobune i ubistva premijera bavio u emisiji Politička pozadina atentata, emitovanoj 2008.