Đereg: Kasnimo 20 godina za aktuelnim propisima EU 1Foto: FoNet/ Velimir Ilić

Koliko će vremena proći pre nego što otvorimo ovo poglavlje, prema rečima naših sagovornica, teško je reći.

– Lopta je u dvorištu EK, tako da i od njihovih kapaciteta i prioriteta zavisi kojom brzinom i kako će proces dalje teći – kaže profesorka Anđelka Mihajlov, ekspertkinja Ujedinjenih nacija i nekadašnja ministarka zaštite prirodnih bogatstava i životne sredine

– Do sada se pokazalo da je Srbija uspešno prenela propise EU koji se odnose na zaštitu životne sredine u svoje zakonodavstvo, ali da primena tih propisa ne ide glatko. Istovremeno, EU propisi konstantno se menjaju, pa kako kaže Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 27 Nacionalnog konventa o EU, „mi kao da jurimo pokretnu metu“. Pri tome, kako Đereg dodaje, i za postojećim propisima EU „kasnimo dvadeset godina“.

U utorak, kada je pregovaračka pozicija poslata, iz Vlade je poručeno da je njena izrada trajala skoro tri godine, uz učešće 28 institucija, zbog čega predstavlja najkompleksniji dokument od preko 1.600 stranica, koji smo do sada dostavili Evropskoj uniji.

Objašnjavajući sadržaj pregovaračke pozicije profesorka Mihajlov kaže da se radi o tehničkom dokumentu koji navodi kakvo nam je stanje, šta treba da postignemo i kako to mislimo da postignemo za svih deset podoblasti u zaštiti životne sredine i klimatskih promena.

Na pitanje šta pokazuje pregled trenutnog stanja, odnosno gde su najveći problemi, sagovornica Danasa ističe da su ključne tačke u kojima zaostajemo one koje notira i izveštaj Evropske komisije iz 2019, u kome se navodi da smo uspešno preneli zakonodavstvo EU u domaće zakonodavstvo, ali da nismo dovoljno uspešni u implementaciji.

– Osnovni razlog zbog čega mi ne možemo da primenimo sve propise koji se odnose na životnu sredinu (i klimatske promene) jeste nedostatak „infrastrukture za zaštitu životne sredine“, kao na primer u području upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Ako znamo da priprema dokumentacije, nalaženje finansijskih sredstava, izgradnja postrojenja i puštanje u rad postrojenja za otpadne vode može da traje i po deset godina pa i više, i to kad ide sve glatko, vidimo zašto imamo problem. Iskustva Hrvatske i Crne Gore pokazuju da je otvaranje poglavlja 27 išlo uz dve slabosti – nedostatak finansija i ljudskih resursa. I mi se suočavamo sa istim problemom – ističe profesorka Mihajlov.

Da problema sa prenošenjem EU zakona nemamo, ali da kaskamo sa primenom potvrđuje i Nataša Đereg, koja smatra da se novi propisi kod nas „ili ne sprovode ili su tako napravljeni da je njihovo sprovođenje otežano“.

– Utisak je da zaštiti životne sredine nije dat primat u državnoj politici i na tu celu oblast gledamo kao na nešto sporedno. Mnogo toga ćemo morati još da menjamo. I ne samo država već i privatni sektor. Privatne kompanije će takođe morati da ulažu u smanjenje zagađenja i promene tehnologija. Za neke kompanije država je tražila prelazni rok u kome treba da se usklade sa zahtevima EU u pogledu zaštite životne sredine. Spisak kompanija za koje je traženo dodatno vreme nije dostupan javnosti. Međutim, veliko je pitanje ko će i kako da utiče na Kineze u Boru da se drže propisa o smanjenju zagađenja iz topionice – kaže Đereg.

Pored neprimenjivanja zakona Đereg kao dodatan problem vidi i to što Srbija debelo zaostaje za evropskim trendovima u zaštiti životne sredine.

– Zaostajemo u pojedinim oblastima i 20 godina. Mi recimo nemamo strategiju niskougljeničkog razvoja, tek sada je izrađujemo, a strategiju industrijskog razvoja uopšte nemamo a želimo cirkularnu ekonomiju. Imamo strategiju energetike po kojoj se dominantno oslanjamo na ugalj, a cela EU ide ka tome da izbaci ugalj u narednih tridesetak godina, zaključuje Đereg.

Pregovaračka pozicija nedovršen dokument?

Komentarišući tekst pregovaračke pozicije, Nataša Đereg kaže da ovaj dokument nije suštinski završen. „Mi iz Nacionalnog konventa o EU pitali smo predstavnike vlasti zašto uopšte sada šaljemo pregovaračku poziciju za poglavlje 27, kada ona suštinski nije gotova. Tako se u pregovaračkoj poziciji navodi da za deset direktiva EU koje se tiču zaštite životne sredine i klimatskih promena nismo uradili specifične planove implementacije, pa stoga tražimo dodatno vreme kako bi znali precizno koliki prelazni rok će nam trebati za svaku od tih direktiva“, kaže Đereg.

Na drugoj strani Anđelka Mihajlov ističe da je nacionalni konvent dao pozitivno mišljenje na tekst pregovaračke pozicije na sastanku koji je održan u Skupštini Srbije te da zvaničnih primedbi nije bilo.

Trivan: Nema izvinjenja

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da će se, kada se sledeći put dogodi zagađenje vazduha, gasiti veliki zagađivači i biće preporuka da deca ne idu u školu. On je, u intervjuu za novi broj Nedeljnika, na pitanje da li treba neko da nam se izvini za ovakav vazduh, rekao da smo „svi zajedno u tome“. „Izbegavam da često insistiram na tome da svako od nas pojedinačno kao građanin doprinosi zagađivanju vazduha. Jer tu uvek možemo da uđemo u pitanje kako se ponašamo lično, koliko štedimo struju, koji auto vozimo. To neću jer nije socijalno inteligentno, jer svi doprinosimo tome, i tu nema izvinjenja. To su klimatske promene i ovo što nam se dešava je posledica toga, i nema tu izvinjenja. Ne možete vi za godinu-dve dana da kao ministarstvo uradite epohalne stvari u tom smislu. Rekao sam vam: gasimo kotlarnice, pošumljavamo, propise ćemo podešavati, sve činimo… I ako nešto nismo uradili, tu se izvinjavamo“, rekao je Trivan.