Mali borci Foto: Univerzitetska dečija klinika

U odnosu na ukupan broj dece u Srbiji i učestalosti bolesti koje dovode do otkazivanja bubrega kod dece, očekivano je, kažu lekari, da će svake godine dijaliza ili transplantacija biti neophodna kod 5-6 novih bolesnika, odnosno ukupno kod oko dvadesetak dece godišnje. Za sada se transplantacije bubrega kod dece jedino rade na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, gde je od početka godine transplantirano četvoro dece.

„Jedno dete je dobilo bubreg od majke, a tri od preminule osobe. Trenutno se hemodijalizom leči devet bolesnika, a jedno dete se nalazi na listi za kadaveričnu transplantaciju“, navodi za Danas.rs prof. dr Mirjana Kostić, načelnica Odeljenja nefrologije i Odeljenja za dijalizu i transplantaciju u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj i ističe važnost transplantacije za te male ljude sa velikim problemima.

„Iako se dijalizom mogu ukloniti štetne materije iz krvi deteta kao i višak vode, a lekovima poboljšati posledice otkazivanja bubrega i na drugim organima, ni veštački bubreg ni lekovi ne mogu u potpunosti da zamene bubreg. To jedino može zdrav bubreg koji dete dobija transplantacijom. Zato se danas transplantacija bubrega kod dece kojoj ne rade bubrezi smatra terapijom izbora“, objašnjava doktorka Kostić.

Trenutak saznanja da su detetu bubrezi trajno prestali da rade je, kaže doktorka, jedan od najtraumatičnijih događaja u životaima  njihovih porodica.

„Strah, neizvesnost i očekivanje nagoveštaja nade čitamo iz pogleda roditelja i starije dece. I upravo ta nada  je ono što očekuju. I upravo ta nada daje im snagu da  krenu dalje. Od tog straha, neizvesnosti, nade, iščekivanja, suza i radosti satkan je naš Centar za hemodijalizu i transplantaciju „Prof. dr Milana Popović-Rolović“ osnovan 1980. godine kao prvi specijalizovani centar u bivšoj Jugoslaviji za lečenje dece hemodijalizom“, navodi doktorka Kostić.

Prema podacima ove klinike, zbog trajnog otkazivanja rada bubrega hemodijalizom je lečeno skoro 600, a do ove godine  transplantirano 143 dece. Od 2001 godine, kada je transplantacija bubrega postala standardna terapija, najveći broj dece, njih 101 (80 odsto)  je transplantirano na Dečjoj klinici.

 „Oko 58 odsto transplantirane dece (približno četvoro dece godišnje)  je dobilo bubreg od roditelja ili najbližih srodnika, a 42 odsto (približno troje dece godišnje) je imalo sreću da bude darivano bubregom od preminule osobe zahvaljujući plemenitosti rodbine i najlbližih preminulog“, kaže doktorka, koja već 35 godina radi na odeljenju Nefrologije i u Centru za hemodijalizu u Univerzitetskoj dečijoj klinici.

Zbog problema za bubrezima mnoga deca leče se i na Institutu za zdravstvenu zaštititu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“. U njihovoj nefrološkoj ambulanti  godišnje se pregleda oko 3.500 bolesnika, a na Odeljenje nefrologije, pod nekom od dijagnoza oboljenja bubrega na bolničko ispitivanje i lečenje završi oko 1.600 dece.

„Nastojimo da hospitalizacija traje što kraće pa je prosečno vreme bolničkog lečenja između tri i četiri dana. Međutim, neke, pogotovu bolesti glomerula, leče se i mnogo duže. Akutna dijaliza u obliku kontinuirane zamene bubrežne funkcije sprovodi se prosečno tokom sedam dana, nekada samo 48 sata a neretko i 6-8 nedelja. Dijagnoza teškog hroničngo oštećenja bubrega III i  IV stepena, gde se može predvideti skora potreba za dijaizom i transplantaciojom i V stepena, gde hronični program dijalize treba odmah započeti, postavi se u Institutu kod 2-3 bolesnika godišnje“, navodi za Danas.rs ass. dr Nataša Stajić, načelnica Odeljenja nefrologije Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.

U ovoj dečijoj bolnici za sada se ne obavljaju transplantacije, ali zato, kako ističe dr Stajić, imaju lepu saradnju sa Univerzitetskom dečijom klinikom.

Na novi organ čeka 35 dece

 „U ovom trenutku transplantaciju bubrega u Srbiji čeka oko 35 dece. Većina njih je dovoljno velika da aktivno učestvuje u svom lečenju, razume potrebu za dijalizom ali i sva ograničenja koja život na hroničnom program dijalize donosi“, kaže dr Stajić. Toj deci ograničen je unos tečnosti, zabranjene pojedine vrste hrane, moraju da vode računa o svom dijaliznom pristupu, jer njegova disfunkcija znači nove, najčešće i bolne procedure za uspostavljanje novog, od čega im neposredno zavisi život.

Dr Nataša Stajić

Savremeni pristup lečenja dijalizom, kako navodi dr Stajić, podrazumeva da se dijaliza obavlja što češće, 4-5 umesto tri puta nedeljno, i da traje duže 4-5 sati umesto tri. To ostavlja malo vremena za školu I druženje, pa se ponekad školovanje obavlja u bolnici ili kod kuće.

„Posle dijalize deca su umorna i iscrpljena što doprinosti izolaciji od drugova iz generacije. Rast u visinu deteta na dijalizi kao i stvaranje crvenih krvnih zrnaca su usporeni te se zbog toga osim prilikom svake dijalize, radi primene terapije za ove probleme, deca „bockaju“ i kod kuće. Najveći problemi se javljaju u tinejdžerskom uzrastu kada se deca aktivno ili pasivno pobune protiv takvog, teškog i iscrljujućeg načina života po kojem se razliku od svojih vršnjaka i, počnu da izbegavaju uzimanje lekova i poštovanje pravila, što vodi u nove, ponekad po život opasne probleme. Svima im je, sigurna sam, najveća i jedina želja da dobiju bubreg“, objašnjava dr Stajić.

Ko može da bude donor

Naše sagovornice konstatuju da je nedovoljan broj donora veliki problem i da su donori bubrega deci uglavnom živi davaoci, najčešće roditelji, ponekad bake i deke. Međutim, da bi član porodice bio donor, pre svega mora da ima iste karakteristike tkiva, kao i primalac organa, kako bi se smanjio rizik od odbacivanja presađenog organa. Da je dobrog opšteg zdravlja i da ima zdrave bubrege. Značajno je i da davalac ne bude u poznijim godinama života.

„Najveći broj dece ima sreću da ima roditelje koji im mogu darivati bubreg. Na žalost, trećina dece što zbog vrste bolesti, što zbog nepodudarnosti u krvnim grupama sa roditeljima, ili zdravstvernog stanja roditelja, nema ovu šansu. Za većinu te dece bubreg od preminule osobe je jedina mogućnost za transplantaciju“, objašnjava dr Kostić.

Doktorka Nataša Stajić smatra da većinu stanovnika Srbije samo jedan korak deli od odluke da budu donori.

„Uslov da naprave taj korak je poverenje. Poverenje u druge ljude, u lekare i u čitav politički sistem. Ne znam da li će trenutak da verujemo jedni drugima ikada stići, za sebe mogu reći da oduvek imam poverenja u ljudsku vrstu i da živeći tako do sada nisam bila povređena niti sam izgubila tu veru. Mislim da nas na donorstvo organa ne može obavezati zakon ni religijsko ubeđenje. Saglasnošu da budemo donori, onda kada dođe naše vreme, potvrđujemo svoju veru u čovečanstvo i čovečnost i, konačno, u svrhu svoga postojanja“, naglašava dr Stajić.

Najmlađi transplantirani pacijenti

Najčešći razlog za otkazivanje bubrega kod mlađe dece su urođene anomalije bubrega i mokraćnih puteva, a kod starije dece stečene ili nasledne bolesti bubrega.

„Najmlađe dete kome je transplantiran bubreg na klinici u Tiršovoj imalo je godinu dana i 7 mesci i težinu od 9 kilograma i 300 grama. A dete sa najmanjom telesnom težinom imalo je samo 7 kilograma i 800 grama u vreme transplantacije“, navodi prof dr Mirjana Kostić iz Univerzitetske dečije klinike.

Savet za zdrave bubrege

Da bi bubrezi bili zdravi, kako ističe dr Nataša Stajić, neophodno je održavati normalnu telesnu masu jer gojaznost sama po sebi, a pogotovo ukoliko prouzrokuje dijabetes, može dovesti do oštećenja bubrega, nekada i do potrebe za dijalizom i transplantacijom. Potrebno je smanjiti unos kuhinjske soli, a povećeti dnevni unos tečnosti, najbolje čiste vode, u skladu sa uzrastom i veličinom tela. Preporučuje se uravnotežena ishrana sa dosta voća i povrća, uz ograničenje unosa zelenog povrća, kao i sokovi od citrusnog voća. Izbegavati upotrebu vitamina C I D u visokim dozama i zloupotrebu analgetika, pre svega onih iz grupe nesteroidnih antireumatika.

Tekst je deo projekta “Karika života koja nedostaje”, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

Povezani tekstovi