Inicijativa mladih: Proglasiti 2. maj danom sećanja na civilne žrtve rata 1FOTO: EPA/ SASA STANKOVIC

Operacija „Bljesak“

Prvog dana operacije „Bljesak“ koju je sprovodila Hrvatska vojska, u selu Medari, blizu Nove Gradiške, ubijani su civili, među kojima su bili i žene i deca.

Među 22 žrtve tog zločina bilo je jedanaest žena i dve devojčice od sedam i osam, kao i dečak od 11 godina.

Takođe, nakon „Bljeska“ mučeni su i pripadnici Vojske Republike Srpske, nakon predaje oružja predstavnicima UN-ovih mirovnih snaga.

Zbog toga je Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj 2012. godine podnela krivičnu prijavu protiv počinilaca ovog ratnog zločina nad ratnim zarobljenicima.

Prema podacima „Veritasa“, 1. i 2. maja 1995. godine hrvatske snage ubile su 283 srpska civila, ali do danas nijedan od zločina tokom i nakon „Bljeska“ nije procesuiran.

Granatiranje Zagreba

Snage Republike Srpske Krajine uzvratile su granatiranjem Zagreba i okolnih gradova, pri čemu je tokom dva dana u Zagrebu poginulo sedam civila, a njih 214 je ranjeno u napadima na glavni zagrebački trg i područje šireg centra grada.

Za granatiranje Zagreba pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) odgovarao je Milan Martić, koji je u oktobru 2008. pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Govori državnih zvaničnika Srbije i Hrvatske koji se osvrću na spomenute događaje neretko su fokusirani isključivo na vojne pobede dok se posedice s kojima su se tada nosili građani, civili, i s kojima se i danas suočavaju, u celosti izostavljaju.

Iako pozdravljamo odluku predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da zbog prisustva osobe u majici sa ustaškim pozdravom “Za dom spremni!” napusti obeležavanje akcije “Bljesak”, protestujemo jer ni on ni premijer Andreja Plenković ni ovog puta nisu iskazali poštovanja za civilne žrtve, što predstavlja kontinuitet u poricanju zločina Hrvatske vojske.

Oni su uputili preporuke za obe države

Identitet žrtava ne sme se svesti na njihovu nacionalnu pripadnost. Njihova osnovna ljudska prava ne poštuju institucije ni Hrvatske ni Srbije i zato od odgovornih tražimo sledeće:

Imajući u vidu da su u prošlosti počinjena masovna kršenja ljudskih prava, zahtevamo da se predstavnici najviših vlasti Hrvatske u Srbije, javno i u prisustvu žrtava, u skladu sa Rezolucijom broj 60/147 Generalne Skupštine UN-a iz 2005. godine, izvine zbog onoga što su počinili pripadnici oružanih snaga kojima su komandovali njihovi prethodnici;

Da žrtvama isplate materijalne reparacije u skladu s navedenom rezolucijom GS UN 2005, kao i sa važećim pozitivnim nacionalnim propisima;

Da se broj optužnica za ratne zločine poveća imajući u vidu da su mnogi od njih ostali nekažnjeni;

Da se donesu zakoni o civilnim žrtvama rata koji bi im omogućili i olakšali ostvarivanje prava, zagarantovanih ustavima i međunarodnim aktima važećim u Hrvatskoj i Srbiji;

Da doprinesu osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM);

Da se u Hrvatskoj 2. maj proglasi danom sećanja na sve civilne žrtve rata i da se omogući njegovo obeležavanje na za to prilagođenom mestu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.