Protić: Mi patimo od iluzija i nećemo da ih se oslobodimo, mlade generacije odvojene od Evrope

„Mi patimo od iluzija i nećemo da ih se oslobodimo. I šta sad jedan Evropljanin o nama može da zaključi, osim da koja god da je vlast u Srbiji, ona pati od istih ili sličnih bolesti, opsesija, zabluda i predrasuda“, kazao je Protić na panel diskusiji „Evropa, sad ili (n)ikad“.

On je ocenio da je Srbija posle petooktobarskih promena imala veliku šansu da se približi Evropi, ali da je tu priliku „prokockala“, zadržavajući mnoge obrasce iz vremena Slobodana Miloševića.

„Pokazali smo se u dobroj meri kao naslednici predrasuda iz Miloševićevog vremena. Sa vrlo stidljivim znakovima promena, gde je onaj koji je u tim promenama prednjačio to platio glavom i to se završilo tako što je stavljeno ad akta“, kazao je Protić.

Protić je naveo da se društvo nije dovoljno suočilo sa događajima iz prošlosti, istakavši da se danas negira genocid u Srebrenici, te da su mlade generacije „odvojene od Evrope“.

„To što su išli na ekskurziju u Rim ili Pariz nije upoznavanje Evrope, njenih vrednosti, tradicija i načina razmišljanja. To je mnogo složeniji proces“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, između načina na koji građani Srbije vide Evropsku uniju i načina na koji Evropska unija vidi Srbiju postoji dubok raskorak, što doprinosi skepticizmu na obe strane.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ocenio je da Evropska unija dobro razume političku situaciju u Srbiji i da su posledice toga reakcije predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Zato smo imali potencijalno najveću delegaciju u Tivtu sa onim pokušajem provokacije, slanjem ljudi, pravljenjem haosa, jer imamo predsednika koji ne može da se navikne na novu realnost. A nova realnost je da on više nije lider u regionu, da više čak nema ni najveću destruktivnu moć u regionu, da ide na taj samit da bi bio u nekom začelju, da bi tamo bio tretiran kao loš đak, jer su se neki izdvojili i otišli daleko ispred nas“, kazao je Grbović

On je podsetio i na poruke koje stižu iz Evropske unije.

„Mi smo dobili više puta vrlo jasne poruke kada su građanima Srbije uskraćeni evropski fondovi, da li su oni zamrznuti ili pauzirani, možemo sada da se bavimo tim semantičkim analizama, ali novac ne dolazi ili ne dolazi u meri u kojoj bi trebalo. Vrlo jasno je rečeno kada taj novac će u Srbiju doći“, podsetio je Grbović.

On smatra da je neophodno izgraditi kredibilnu alternativu postojećoj vlasti.

„Proces delegitimizacije režima na međunarodnom planu gotovo je završen, dobrim delom zahvaljujući samom režimu, a ono što sada predstoji je legitimizacija alternative“, naveo je Grbović.

On je ocenio da su evropske institucije više puta jasno stavile do znanja pod kojim uslovima Srbija može da računa na punu podršku i sredstva iz evropskih fondova.

Kao ključne uslove naveo je reformu medijskog zakonodavstva, izbor članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), izmene pravosudnih i izbornih zakona, održavanje fer i slobodnih izbora, kao i očuvanje autonomije univerziteta.

Govoreći o procesu evropskih integracija, Grbović je ocenio da Srbija trenutno ne ostvaruje napredak u pregovaračkom procesu i da nove metodologije proširenja ne mogu dati rezultate bez ispunjavanja osnovnih političkih kriterijuma.

Programska direktorka iz Građanskih inicijativa Maja Stojanović izjavila je da građani Srbije žele pravdu, dostojanstven život i društvo bez korupcije, što je, kako je navela, omogućilo da studentski protesti dobiju široku podršku.

„Iz tih težnji moramo da crpimo vrednosti koje su osnova Evropske unije – vladavinu prava, nezavisne institucije i odgovornost“, rekla je Stojanović.

Ona je ocenila da u društvu postoji rašireno uverenje da građani ne mogu da utiču na promene, ali da studentski protesti pokazuju da postoji značajan potencijal za okupljanje oko zajedničkih vrednosti.

Stojanović je istakla da evropske integracije ne treba posmatrati samo kao politički cilj, već pre svega kao prihvatanje vrednosti koje građanima mogu obezbediti bolji i dostojanstveniji život.