Memorandum o Kosovu i Metohiji: I studenti, šta ćemo sad?

Prema Vučićevoj oceni, studenti u blokadi „ne razumeju“ situaciju na Kosovu i Metohiji i krive Srpsku listu za loš tretman Srba koji žive na tim prostorima.

Negde je (bezbednosno) izbunario da su se oni oko tog Memoranduma „posvađali više nego oko bilo čega drugog“ zato što bi“ jedni da privuku patriotski orijentisane birače, ali ova većina im ne da, i jasno im stavlja do znanja da je Kosovo nezavisno i da ne treba o tome da pričaju“.

Sve to je rekao u razgovoru sa predsednikom Kenije, koja je nedavno priznala nezavisnost Kosova, nakon što je to učinilo 87 od 193 država članica Ujedinjenih nacija, po podacima Beograda, odnosno nakon što je to uradilo 116 država članica UN, po evidenciji Prištine.

Lažni predsednik Srbije, a istinski osnivač Srpske napredne stranke, stari radikal i Šešeljev mali, koji je razorio Srbiju autokratijom, kriminalom i korupcijom, pritom, dakako, ima flaster na ustima kada bi trebalo da govori o sopstvenoj odgovornosti za status Kosova, na kojem je skoro u potpunosti razgradio ostatke srpske državnosti.

„Aca Srbin“ uglavnom ćuti k’o zaliven na okolnost da su se Beograd i Priština kroz Briselski sporazum (2013), Vašingtonski sporazum (2020), te Francusko- nemački sporazum i njegov Aneks iz Ohrida (2023), obavezali da poštuju nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet jedna druge.

Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, jedna je od odredbi.

Kroz ta dokumenta sever Kosova je integrisan u kosovski pravni sistem, a prenos nadležnosti obuhvatio je ukidanje srpskih institucija i njihovo stavljanje pod upravu Prištine.

Rasformirani su MUP Srbije i Civilna zaštita, a policajci su integrisani u Kosovsku policiju. Ukinuti su srpski sudovi, a srpske sudije integrisane u kosovski pravosudni sistem.

Kosovo je dobilo sopstveni pozivni broj (+383), a „Telekom Srbije“ je na toj teritoriji poslovala pod uslovima koje je definisala Priština.

Priznat je energetski sistem koji kontroliše Priština, a regulativa za snabdevanje električnom energijom na severu prešla je na kosovske institucije. Hidroelektrana „Gazivode“ prestala je da bude srpska.

Integracija u kosovski sistem podrazumevala je, dakako, održavanje lokalnih izbora po zakonima Kosova i polaganje zakletvi pred institucijama u Prištini.

Ukinute su srpske registarske tablice sa oznakama gradova na KiM u korist tablica Republike Kosovo.

Dogovoreno je integrisano upravljanje administrativnim prelazima, te su oni objektivno postali državna granica.

Ali – ma koliko i u trenutku dok se prebira po ovom tekstu izgledalo neverovatno – Vučičeva vlast je prošlost, ove godine ili za nekoliko leta svejedno, i po „javnomnjenjskom“ trendu i po društveno- političkoj logici.

Više je nego važno videti kako će zaglavljena Srbija ići dalje, sa nekom budućom vlašću, pa i u vezi sa statusom Kosova.

Studentski pokret, svakako jedna od najjačih političkih organizacija u Srbiji, u svom Memorandumu o Kosovu ne daje ni naznake bilo kakvih rešenja za problematični status „srpske pokrajine“, već ponavlja demagoške parole koje su se mnogo puta čule, od inih ranijih pa do Vučićeve vlasti.

„Kosovo i Metohija su neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije. Ova činjenica nije samo ustavna kategorija, već istorijski i moralni imperativ koji ne podleže pregovorima o suštini. Očuvanje ustavnog poretka Srbije na prostoru Kosova i Metohije temelj je opstanka srpske države i zalog pravednog mira u regionu. Kosovo i Metohija nisu samo prostor, oni su komponenta srpskog nacionalnog identiteta“, navodi se u Memorandumu studenata u blokadi.

„Bez Kosova i Metohije, naš kulturni i istorijski kod gubi svoje izvorište i smisao“, dodaje se u tom kratkom „dokumentu“, posutom i epsko-lirskim uznesenjem, po kojem nas na tom „duhovnom obzorju i danas obasjavaju prizrenske crkve, pećke priprate, banjsko zlato i stubovi gračanskih svodova“.

Nema sumnje da svaka pristojna  zemlja drži do poštovanja svog Ustava, te i teritorijalnog integriteta.

Ali, gde su u „Memorandumu“ načelni odgovori na brojna pitanja koje nisu ponudile prethodne, po tom pitanju prilično neuspešne vlasti?

Studenti ne mogu biti amnestirani da ih daju, i nemaju nijedan popust iako su dvadesetogodišnjaci – jer pretenduju da vode i obnove devastiranu zemlju, a pritom insistiraju da na izbore izađu sami.

Kako će se, po njima, rešavati problemi svakodnevni života Srba na Kosovu, kada državi Srbiji na tom prostoru najčešće nije dozvoljen pristup? Kako će se regulisati njihov suživot sa Albancima, koji ne priznaju državu Srbiju, a po ovom „rešenju“ su njeni državljani?

Pošto je Evropska unija u Poglavlju 35 navela da Srbija mora da prizna suverenitet Kosova ukoliko želi članstvo u toj organizaciji, šta će se činiti tim povodom? Da li je politika „i EU i Kosovo“ uopšte moguća?

I zašto ne najpre Memorandum o Srbiji već Memorandum o Kosovu?

Zašto ne Memorandum o tome kako obnoviti razlupanu demokratiju, pravnu državu i institucije u zemlji? Ili Memorandum o borbi protiv kriminala i korupcije koji rastaču državu? Ili Memorandum o pravima radnika u zemlji koja je postala kolonija onih koji u nju donose kapital? Ili…?

Da li su studenti – bar od svojih roditelja- čuli za parolu „Ja sam srce Srbije“ koja je bila odgovor na onu, režimsku, iz ratnih 90-ih, „Kosovo je srce Srbije“?

I, šta ćemo, tim istim povodom, u Trećem milenijumu?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

„Samo replika onog što Vučić radi 14 godina“: Gradonačelnik Niša pozivao građane i predvodio autobuski konvoj na predizborni miting SNS u Beogradu

„Ne mora Vučić da angažuje BIA, mi sve znamo“: Poslanica Milošević objavila da su radnici Pošte u Nišu „otkrili“ organizovanu krađu turističkih vaučera

Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu oslobođen optužbe za povredu ugleda i časti kolege

SRCE traži da vlast Niša svima javno objasni plan za izmeštanje pruge