Kako je Jugoslavija Trojnim paktom pokušala da "sačuva mir" 1Foto: Nataša Matović / Univerzitetska biblioteka

Na današnji dan pre 80 godina listovi Vreme i Pravda na svojim naslovnim stranama kao udarnu objavili su vest da je u Beču Kraljevina Jugoslavija pristupanjem Trojnom paktu regulisala svoje odnose sa silama Osovine.

„Nemačka i Italija obavezuju se da za sve vreme trajanja rata neće tražiti od Jugoslavije ni prolaz ni prevoz svojih trupa“, glasi naslov u Vremenu. U tekstu se navodi da su dve velike susedne sile posebnom notom potvrdile da će „svagda poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije.

Kako je Jugoslavija Trojnim paktom pokušala da "sačuva mir" 2

Objavljen je i tekst protokola koji su potpisali predsednik ministarskog saveta Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Cincar-Marković ispred Jugoslavije, dok su sa druge strane to učinili ministar spoljnih poslova Rajha Joakim fon Ribentrop, italijanski ministar spoljnih poslova grof Ćano i japanski ambasador, general Ošima.

U protokolu se, između ostalog, navodi da su potpisnici utvrdili da Jugoslavija pristupa Paktu triju sila, potpisanom u Berlinu 27. septembra 1940. godine između Nemačke, Italije i Japana, da je on sastavljena na nemačkom, italijanskom, japanskom i jugoslovenskom jeziku, kao i da stupa na snagu na dan potpisivanja.

U tekstu koji je potpisuje dr Danilo Gregorić, takođe objavljenom na naslovnoj strani lista Vreme, ističe se značaj odluke jugoslovenske vlade.

„Jugoslavija u svom celokupnom političkom nastojanju ide za ostvarenjem dvaju velikih ciljeva. Prvi je da našem narodu, koji je u teškim vekovima herojske borbe žrtvovao generacije svojih najboljih sinova, sačuva mir; drugi je da državi koja je preko tih žrtava stvorena, obezbedi njenu slobodu, njenu samostalnost i njen pun integritet“, navodi se u tekstu.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

Sa druge strane, dopisnik lista Pravda iz Berlina javlja kako u tom gradu vlada mišljenje „da je pravac jugoslovenske politike konačno određen i da je Jugoslavija priznala novo uređenje Evrope“.

Kako je Jugoslavija Trojnim paktom pokušala da "sačuva mir" 3

Navodi se kako je saglasnost između Jugoslavije i Nemačke pojačana zajedničkim radom dvaju susedna naroda.

Dopisnik izveštava kako se ukazuje da je nemačka politika na Balkanu „jasna i svima poznata jer je Rajh tesno vezan sa novim poretkom u Evropi“.

„Osiguranje evropskog reda su sile Osovine odlučno postavile kao svoj cilj, a Japana je u svom prostoru postavio sebi za zadatak novo uređenje Istočne Azije“, navodi se u vesti dopisnika J. Prodanovića.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Kako je Jugoslavija Trojnim paktom pokušala da „sačuva mir“”

  1. Hvala vam sto ste objavili ovaj clanak. Dva dana posle potpisivanja pakta, grupa srpskih oficira, nesvesnih da u sukobu sa Hitlerom mi nemamo nikakvog izgleda, napravili su puc. Hitler je momentalno promenio planove.
    Umesto da krene na Rusiju, razbio je Jugoslaviju i odveo u ropstvo nasu vojsku i policiju (oko 200 000 vojnika i oficira) sto je omogucilo nesmetan povratak ustasa iz Italije i formiranje NDH.

    Oficiri pucisti su pobegli u inostranstvo i tamo ostali celo vreme rata.

  2. Istorija je pokazala da je sporazum bio ispravan potez, jer je vladi bilo jasno u kakvoj smo poziciji i da u ratu, koji je bio svuda oko nas, nismo mogli da ostanemo po strani. Na žalost u sledeća dva dana su izbili masovni protesti, što je rezultirao pučem i poništenjem sporazuma. Slavljena je pobeda kao da smo pobedili Hitlera, a u stvari smo se odrekli pomilovanja i izabrali rat, koji nismo mogli dobiti.

  3. koliko se sećam hitler je sve ugovore poštovao, nije napao ni čehoslovačku, ni poljsku ni sssr, ni francuze ni engleze.
    poštenjačina bi sigurmo poštovao jugoslaviju koja je i stvorena da mu smeta izlasku na mediteran.

    • Napao bi sasvim sigurno Hitler Jugoslaviju, ali ne odmah. I to pravi veliku razliku. Jasenovac počinje sa „radom“, odnosno ustaše dobijaju zeleno svetlo za masovna ubistva neposredno posle puča. Prolongiranjem bi barem nešto ljudi bilo spaseno, drugačije bi neke stvari tekle. Ali kao i (od)uvek, ovde se fatalizam ceni. Jer kako drugačije da se objasni: „bolje grob nego rob, bolje rat nego pakt“. Nismo ni danas mnogo drugačiji.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.