Kako su 2000. godine bez problema održane Olimpijske igre u Sidneju? 1

„Raskošnom početku Olimpijade na stadionu Australija prisustvovalo je 110 hiljada gledalaca, a u četvoročasovnom spektaklu, mešavini vrhunske tehnologije i tradicije, učestvovalo je 12.500 učesnika. Tradicionalnu rečenicu „Proglašavam Olimpijske igre otvorenim“ izgovorio je guverner ser Vilijam Din, a čast da zapali olimpijski plamen pripala je australijskoj atletičarki aboridžanskog porekla Kati Frimen, čiji je identitet brižljivo čuvan 100, dana koliko je baklja putovala po Australiji“, stajalo je na početku teksta posvećenog ovom događaju.

Ispod fotografije pomenute planetarne šampionke na 400 metara notirano je i pojavljivanje našeg tima na tradicionalnom defileu učesnika OI.

„Jugoslovenska reprezentacija, koja broji 112 sportista i nekoliko desetina zvaničnika, prošetala je atletskom stazom na Olimpijskom stadionu između ekipa Jemena i Zambije. Nacionalnu trobojku nosio je odbojkaški reprezentivac Vladimir Grbić“, moglo se pročitati u našem listu, na čijim stranama su kasnije ispraćeni nastupi svih naših predstavnika.

Plavi su se vratili s (po) jednim zlatom (odbojkaši), srebrom (strelkinja Jasna Šekarić) i bronzom (vaterpolisti), a organizator je potrošio mnogo para i uposlio puno ljudi da najveći sportski hepening na svake četiri godine prođe kako treba.

„U nadmetanjima u Sidneju učestvovaće 11.000 sportista iz 199 zemalja. U pripremu Igara, Sidnej je tokom sedam godina utrošio 2,6 milijardi australijskih dolara (1,4 milijarde US dolara), a procenjuje se da će tokom 17 dana njihovog održavanja sportska takmičenja pratiti gotovo 3,7 milijardi ljudi iz celog sveta.

Dvadeset godina kasnije pandemija korona virusa nije dozvolila okupljanje više od 11.000 sportista u Tokiju, pa je posle višemesečnog praćenja situacije i većanja Međunarodni olimpijski komitet u dogovoru sa Organizacionim komitetom OI 2020. odlučio da Igre odloži za leto 2021.

Međutim, još provejava dilema oko njihovog održavanja, jer niko nije siguran da li će i kada planetarno biti obuzdan KOVID-19, odnosno da li će do sledećeg jula biti stvoreni zdravstveni uslovi za bezbedan boravak i nastupe brojnih takmičara, njihove pratnje, tehničkog osoblja..

„Ako situacija ostane ovakva neće biti moguće održavanje Igara. Pitanje je da li čovečanstvo može da pobedi korona virus. Konkretno, prvo treba razviti vakcinu ili lek“, izjavio je prošlog meseca predsednik Organizacionog odbora OI u Tokiju Joširo Mori.

Prvi čovek MOK-a Tomas Bah takođe nema decidiran odgovor o sudbini OI 2021.

„Ne znamo kako će svet izgledati sutra. Pa, kako možete od nas da očekujete da znamo kako će izgledati za 320 dana?“, pitao je on pre neki dan, uz nadu da će pandemija na vreme biti obuzdana.

„Osećam da ih moramo održati bez obriza na sve“, jasan je Seiko Hašimoto,  ministar za Olimpijske u Vladi Japana, koja je potrošila silan novac na sportske objekte i propratnu infrstrukturu, kako bi prestonica potpuno spremno dočekala (za sada samo) pomerene Igre.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.