Kolika je moć sugestije? 1Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Kolika je moć sugestije? 2Često je dovoljna samo jedna reč, pa da osveži pamćenje koje je počelo da izdaje čoveka, piše list Pravda pre 80 godina.

Ta stara, priznata istina poslužila je kao polazna tačka raznim metodama, čiji je cilj da potpomgnu pamćenju ideja pomoću reči koje predstavljaju te ideje, jer između dve reči mogu da postoje mnogobrojni odonosi.

Na primer: analogija zvuka, odnos celine prema delu, odnos reda prema vrsti, odnos predmeta prema njegovim osobinama i raznim radnjama, koje su u vezi s tim predmetom i tako dalje.

Da bi ste učvrstili svoje pamćenje, pokušajte da povežete dve sasvim raznovrsne reči pomoću posredničkih reči, ali da je tih posredničkih reči što manje.

Takve vežbe od velikog su značaja, a u svedočenju pred sudom mogu da budu presudne.

Pomoću slučajnih lančanih asocijacija vi ćete se veoma često setiti imena čoveka o kome treba da svedočite, a isto tako mesta i vremena neke krivične radnje.

Sudija na dva načina dolazi do iskaza: pušta svedoke da govori ili im oživljava uspomene pomoću pitanja.

Jedno je spontana ispovest, a druog ispitivanje. Prvi način je odličan jer, iako nije savršeno tačan, bio je iskren, a drugi način je često opasan i liči na nož sa dve oštrice.

Ispitujući svedoka snažnim naglaskom, sudija nesumnjivo uspeva da prekine njegovo ćutanje i da njegovu pažnju privuče na ono o čemu svedok inače ne bi ni govorio, jer se ne seća.

Detaljan iskaz se dobija ispitivanjem, ali takav iskaz može da bude veoma pogrešan. Jer, pre svega, pitanja nisu ispisana, već izmišljena u datom trenutku i podvučena pokretom ruke ili naglašavanjem pojedinih reči.

Ima i takvih pitanja koja su već po svom obliku strašno oruđe sugestije.

Jer ona nameću odgovor, iako na prvi pogled izgledaju bezazlena. Takva pitanja vrše pritisak na pamćenje.

Zbog takvih sugestivnih pitanja u pravosuđu često dolazi do pravne zablude, a naročito onda kad sam istražni sudija ne primećuje da vrši sugestiju i ako tačno obeleži tekst pitanja koja je postavio.

Pitanja koja se postavljaju svedoku, često ga navode da prizna kako je video ovo ili ono što uopšte i ne postoji.

Takav uticaj sugestije je veoma opasan. Mnogi ljudi podležu tom uticaju sugestije. Uzroke treba tražiti dobrim delom u slabom i nedovoljnom pamćenju.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o najnovijem pronalasku. Radio inženjer Ivens i profesor Rid, sa Oksfordskog univerziteta, pronašli su nove automobilske farove.Kolika je moć sugestije? 3

Ti farovi se razlikuju od normlanih samo utoliko što je njihova svetlost nevidljiva.

To je jedinstven pronalazak u svetu, a služiće uglavnom za vreme napada iz vazduha, kad drumovi i gradovi budu neosvetljeni.

Sve ivice drumova, svi znaci, svi trotoari biće premazani lakim, ali nevidljivim slojem izvesne hemikalije, a nevidljiva svetlost farova biće jedino u stanju da ih osvetli.

Farovi bacaju svetlost na daljinu od 60 metara. Za sada je ta novina još prilično skupa, jer takav jedan far košta 16 funti, ali čim se bude proizvodio u velikim količinama, cena će mu znatno pasti.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.