Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"U skorije vreme psiholozi sve veću pažnju posvećuju ljubavi i problemima koje ona donosi. Za psihologe je problem ljubavi isto što i za anatoma mrtvo teloi li čovekov kostur. On o ljubavi govori suvoparno i hladno i daje svoj sud kao o svemu drugom.
List ,,Pravda” nam prenosi kako su nekada psiholozi objašnjavali problem ljubavi i kada naastaje kriza ljubavi. Po njima se prvo postavlja pitanje koliko dugo ljubav može da traje? Laici koji površno gledaju na sve segmente života su smatrali da je to individualna stvar. To je donekle i moguće, ali je statistika pokazivala određenu periodičnost u trajanju. Kao smrt ljubavi nisu smatrali razvod braka, to je samo zakonska formalnost, jer kako su oni objašnjavali postojali su brakovi kod kojih je interes bio jači od ljubavi. Postojali su i oni koji su godinama živeli odvojeno, a nisu se razveli.
Statistika je pokazala da je i u najidealnijim i najvatrenijim brakovima postojao određen period krize . Smatrali su da je u brakovima sklopljenim iz ljubavi kriza obično dolazila u drugoj godini zajedničkog života što su objašnjavali sa isčezavanjem strasti i erotike koja je zastupljenija u prvoj godini. Ljubavi koje su bileu stanju da izdrže ovu prvu jaku krivu, izržavale su lakše i sve ostalo, a ako bi nakon toga usledio razvod nije dolazio iz nedostatka ljubavi, već iz materijalnih obzira, spletaka, nesuglasica i drugih okolnosti.
Bilo je poznato da kriza braka može doći i u dvadesetoj i tridesetoj godini i to su objašnjavali godinama, zrelim razmišljanjem o životu, novostečenim navikama, umorom i nervozom. Po njima ove krive su najmanje opasne, jer u ovim slučajevima do razvoda retko dolazi.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Šest stotina nezaposlenih diplomiranih filozofa koji su godina čekali zaposlenje formirali su Udruženje. Cilj Udruženja je bio da materijalno pomognu nezaposlenim diplomiranim filizofima. Postojalo je oko 600 prijava koje su u nadležnom ministarvu čekale rešenje.
Međutim, ovo nije bila njihova jedina nevolja, samim tim što nisu zaposleni bili su udaljeni od svoje struke i bilo kog vida prakse. Udruženje je rešilo da ublaži ove probleme, pa su se sastajali češće i rešavali o stručnim pitanjima. Da bi se saznalo kakav je položaj nezaposlenih kolega pokrenuli su anketu u kojoj su se nalazila pitanja: na koji način opstaju iako su nezaposleni, da li od intelektualnog ili manuelnog rada i šta ih sprečava u njihovom stručnom radu? Ovo je pokazalo da nije postojao samo veliki broj nezaposlenih manuelnih radnika, prenosi list ,,Vreme”.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
