Ujedinjeni protiv kovida: Prvo potrebni sveobuhvatni i tačni podaci

Neposredni povod za obraćanje javnosti UKP bio je namera da se predstave predlozi koje su sačinili epidemiološki tim i tim za teorijsko-kliničke aspekte UKP-a.

Tim povodom istaknuto je da svim merama moraju da prethode jasne informacije o broju zaraženih, testiranih, preminulih i njihovoj geografskoj raspoređenosti.

– Nije dovoljno doneti neku meru a posle kriviti ljude ako ta doneta mera ne daje željene rezultate.

Mere se moraju i sprovoditi, ali pre svega moraju biti poznati epidemiološki parametri na osnovu kojih bi se procenjivalo kakav je odnos štete i koristi pri donošenju određene mere – rekla je epidemiološkinja Ivana Prokić, koordinatorka epidemiološkog tima, odgovarajući na pitanje da li bi trebalo zatvoriti škole ako dođe do porasta zaraženih o čemu se prethodnih dana govorilo dosta u medijma, uz pominjanje broja od 500 novoobolelih kao granice nakon koje treba preći na onlajn nastavu.

Ona je objasnila da se predlog koji je epidemiološki tim sastavio oslanja na postojeće protokole iz sveta koji su prilagođeni našem sistemu, i da sadrži logističke predloge a ne mere, napominjući da na početku svega mora da postoji baza podataka na koju će stručnjaci moći da se oslone kada donose neku meru.

Sličan stav izneo je i epidemiolog Zoran Radovanović, takođe član epidemiološkog tima, rekavši da su kontradiktorne poruke i svako pojednostavljivanje, kao što je „ako bude 500 zaraženih, zatvaramo škole“ pogrešne.

– Šta znači taj broj 500 zaraženih? Kako se do njega došlo? Da li je testirano milion pa je među njima 500 zaraženih ili je testirano 500 i svi su zaraženi? Da li je od tih 500 zaraženih njih 400 u Vranju ili su raspoređeni po celoj Srbiji? Da li je otkriveno 500 zaraženih posledica toga što epidmeija hara ili su se oni pojavili uz postojanje kontrolisanog nadzora – istakao je Radovanović, dodajući da cilj UPK nije konfrontacija sa postojećim Kriznim štabom, već pružanje pomoći a samim tim i deljenje odgovornosti za epidemiološku situaciju.

Osim o epidmiološkim aspektima, na konferenciji se govorilo i o organizaciji rada u uslovima epidemije.

Profesorka doktorka Dragana Jovanović, ispred tima za terapijsko-kliničke aspekte, istakla je da su u prethodnom periodu dosta stradali i ne-kovid pacijenti koji nisu mogli da dobiju odgovarajuću zdravstvenu negu.

Ona je iznela niz predloga koji je po njenim rečima lako sprovesti a koji bi doveli do bolje organizacije zdravstvenog sistema.

– Na nivou ambulanti potrebno je uraditi bolju trijažu, što bi bilo moguće uvođenjem većeg broja telefonskih linija tako da pacijenti na taj način mogu da dođu do lekara. Takođe, pacijentima koji se leče od kovida u kućnim uslovima treba omogućiti da mogu telefonom da komuniciraju sa lekarom koji bi na taj način lako mogao da prati njihovo stanje – navela je Jovanović.

Ona je takođe rekla da u slučaju porasta broja zaraženih pacijenti ne bi trebalo da se izoluju na sajmovima već da bi bilo mnogo bolje za tu situaciju odrediti hotele, kao i da je potrebna edukacija svih koji učestvuju u radu sa kovid pacijentima.

– Mi moramo bolje pratiti i post kovid pacijente jer znamo koliko ozbiljne posledice ovaj virus može da ostavi. Veliki problem je bio što ti ljudi nisu znali kome da se obrate – rekla je Jovanović, istakavši da se suočavamo sa realnom pretnjom pogotovu imajući u vidu da nam je veliki broj lekara već dao otkaze.

Ujedinjeni protiv kovida rekli su juče da će svoje predloge upititi Ministarstvu zdravlja.

Ovo nisu prvi predlozi koje udruženje šalje. Ranije je upućen zahtev da se formira stručna komisija koja bi ispitala šta se dešavalo u Novom Pazaru u jeku epidemije, o čemu Ministarstvo treba da se izjasni do kraja nedelje, kao i zahtev da poslove Kriznog štaba preuzme Republička komisija za zarazne bolesti koja po zakonu treba da deluje u vreme epidemije.

Na pitanje da li očekuju da će Ministarstvo zdravlja prihvatiti njihove poslednje predloge, doktor Miloš Bojović kazao je „Ništa ne očekujemo“.-

– Nakon prvog sastanka u Ministarstvu zdravlja pojavili su se pokušaji da se diskredituje udruženje. Ja moram da pitam sa kim ćemo da razgovaramo ako ne sa vlastima? Izlaz iz ove situacije je da svi rade svoj posao. Mi smo strukovno udruženje lekara koji imaju različita mišljenja ali razgovaraju kako bi se došlo do sveobuhvatne promene zdravstvenog sistema što mora početi prvog dana nakon završetka pandemije – zaključio je Bojović.

Problem delimično rešen

Advokat udruženja UPK Nenad Vojnović kazao je da su pritisci na lekare znatno smanjeni nakon sastanka u Ministarstvu zdravlja ali daleko od toga da „problem više ne postoji“. „ Postoji još uvek veliki broj lekara koji trpe pritiske a koji imaju strah i da se obrate udruženju. Mi ne smemo sebi da dozvolimo da nam ode nijedan mlad lekar a kamoli da ode iz straha“, istakao je Vojnović.