Međunarodni događaji – period od evropskog do svetskog rata

Kažu da najbolje priče dolaze iz naroda. Naš narod silno voli pravdu. Mnogi su govorili: ,,Ako su krivi, nek im se sudi, ali da ih ovako muče bez suda i puta…“, navodi Pravda.

Putujući od sela do sela, sprovodili su mnoga arheološka istraživanja sa seljacima. Naši naučnici govore o tome koliko je naš narod prosvećen, kulturan i sposoban da strada za ,,krst časni“.

Slušajući pažljivo našeg seljaka, motreći na svaku njegovu reč, pokret, mimiku je veliko zadovoljstvo.

Pored svih predrasuda da su to ,,primitivni“, ,,neškolovani“ ljudi, oni opravdavaju upravo suprotno kroz svoje priče i iskustva.

,,Nema toga ko poznaje naš narod, a da mu ne priznaje izuzetnu bistrinu. Ali ja se bojim da taj izraz ne može u potpunosti da izrazi ono što se njime iskazuje. Naš seljak lako i brzo shvata, on ume da zaključuje pravilno bez teškoće, on tačno zapaža, on zrelo sudi.“

Šta su bili Karađorđe i Miloš, i prota Mateja i Janko Katić, Tanasko Rajić, i stotinu vitezova naših ustanaka ako ne seljaci? Krv je ostala i ne menja se.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

Razni pokušaji i sugestije koji su išli u pravcu sklapanja mira pre konačne odluke u ratu, između Engleske i kontinenta, proizvele su to da je sukob morao da se vodi do kraja – do konačne odluke oružjem, pisalo je Vreme.

Došlo je do čitavog niza krupnih diplomatskih problema, pre svega zbog učešća Italije u ratu. Kasnije se postavljalo pitanje zbog učešća Španije, koja je još od pobede generala Franka u građanskom ratu, bila jako vezana za Rim i Berlin.

Bilo je važno pitanje vezano i za Francusku i njene kolonije.

Građanski rat je daleko prešao okvir sukoba između Nemačke i Britanskih ostrva. Položaj Velike Britanije se zbog napada na Egipat pogoršao.

Sve više se ukazivalo na mogućnost da se Engleska osloni na američki kontinent, kojem je već donela velike koncesije ustupanjem baza Sjedinjenim Američkim Državama.

U Americi, izborna borba između Ruzvelta i Vilkia se zahuktavala, tako da i tamo situacija nije bila ništa bolja. Rat se svodio na odbranu sopstvene teritorije.

Japan je nastavio da ostvaruje svoje imperijalističke planove, iskorišćavajući zauzetost evropskih sila ratom.

Videlo se da je Japan tražio slobodan prolaz preko indokineske teritorije, za napad na trupe Čang Kaj Šeka.

U tom periodu su ravnoteže na svim kontinentima bile poremećene, vladavina svih evropskih sila u svetu je bila pod znakom pitanja. Sama ravnoteža koja je bila uspostavljena nakon rata je bila totalno drugačija od prethodne.

Ceo tekst nalazi se na sajtu Narodne biblioteke. 

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.