Na testu (ne)kritički odnos Crkve prema vlasti u Srbiji 1Foto: FoNet/ Info SPC

Iako je preminuo u trenutku kad je svima bilo jasno da je pravi pobednik poslednjih crnogorskih parlamentarnih izbora – prvih od ulaska u NATO ove bivše jugoslovenske republike – podgorički mediji tvrde da se u ovom trenutku „malo ko usuđuje da predviđa kako će duhovno i politički izgledati Crna Gora bez njega“.

U SPC narod je rekao svoje sahranom do sada neviđenom u Crnoj Gori, dok se mitropolitovim odlaskom u Svetom arhijerejskom saboru odmah otvorilo pitanje balansa odnosa „snaga“ koji će se najlakše meriti (ne)kritičkim odnosom Crkve prema aktuelnoj vlasti u Srbiji i rešavanju kosovskog pitanja.

Iako je Sabor SPC u nekoj vrsti stalne predizborne „kampanje“ još od dolaska pokojnog patrijarha Pavla 1990. na njeno čelo, posle izbora njegovog naslednika na tronu svetog Save svi događaji u Crkvi posmatrani su kroz prizmu odnosa između mitropolita Amfilohija, patrijarha Irineja i njegovog imenjaka episkopa bačkog.

Posle dolaska SNS na vlast mitropolit je bio među najglasnijim kritičarima naprednjačke politike na KiM, dok su se dvojica Irineja našla na drugoj strani i do sada se tiho „gurala“ za mesto prvog Vučićevog saradnika, kome su prošle godine dodeli i najviše odlikovanje SPC.

Trenutno stanje je da patrijarh javno podržava predsednikovu politiku, što pokušava da predstavi kao saborsku stvar, mada je Sabor do sada tri puta saopštio da je protiv nezavisnosti, podele i razgraničenja na KiM.

Poslednji put doduše „na mišiće“ i pod pritiskom Vučićeve posete na majskom zasedanju 2019, od kad se više nije sastajao.

Patrijarh Irinej i Sinod u oktobru prošle godine odbili su zahtev dvadesetak srpskih arhijereja, sa mitropolitom Amfilohijem na čelu, za sazivanje jesenjeg Sabora zbog Vučićevog ordena, KiM i drugih nezadovoljstava radom Sinoda u kome su obojica Irineja.

Početkom 2020. isto su prošli i apeli Episkopskog saveta CG za održavanje vanrednog Sabora zbog situacije u CG nastaloj posle donošenja spornog Zakona o verskim slobodama.

Sad je pandemija zvanični razlog odlaganja saborskog zasedanja, kog najverovatnije neće biti do maja 2021, mada su se „sinodalci“ nedavno zgranuli kad su na sednicu „crkvene vlade“ banula trojica srpskih vladika iz SAD tvrdeći da su doputovali bez problema.

U crkvenim i političkim krugovima spekuliše se da Vučić ne želi novo oglašavanje Sabora o KiM dok ne završi posao sa pravno-obavezujućim sporazumom sa Prištinom.

Navodna „cena“ ćutanja vrha SPC je državni novac za dovršetak Svetosavskog hrama na Vračaru.

Veza za tu „saradnju“ čelnih ljudi Republike i SPC navodno su, kako se spekuliše u crkvenim izvorima, patrijarhov vikar episkop remezijanski Stefan (Šarić), duhovnik novog šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića i patrijarhov lični sekretar Dejan Nakić.

Vladika Irinej bački naizgled je isključen u „završnici“ u Hramu, ali je jasno da bi se obojica Irineja sa mitropolitom Amfilohijem u Saboru posle nedavne pobede opozicije u CG teže nosila „u zaštiti srpskih svetinja od Ostroga do Visokih Dečana i Bogorodice Ljeviške“, pa i oko krunisanja radova na Vračaru.

Teško je reći da li je baš dosadašnji balans snaga u Saboru održavao patrijarha Irineja na tronu, ali će mitropolitovim odlaskom biti jasnije ko stoji iza navodne pripreme „puča“ u Patrijaršiji, koju su zdušno potpirivali Vučićevi mediji i crkveni portali bliski nekim sinodalcima.

Vreme i crkvene arhive pokazaće i kakva je bila mitropolitova uloga u smenama vladika poslednjih 10 godina od kako je patrijarh Irinej došao na čelo SPC.

Ipak, izvesno je da je njegov autoritet mogao da spreči ili bar ublaži eventualna nova uklanjanja raznih neistomišljenika iz Sabora, uključujući i kritičare Vučićeve kosovske politike, među kojima je najglasniji vladika Atanasije (Jevtić), koji zbog statusa „penzionera“ u Sabor može da uđe samo po patrijarhovom i sinodskom pozivu.

Test za Sabor biće i izbor naslednika mitropolita Amfilohija na „cetinjskom tronu“ o čemu su pojedini podgorički i beogradski mediji, uz asistenciju društvenih mreža počeli da spekulišu i pre sahrane mitropolita Amfilohija sa sve imenima mogućih „kandidata“.

Sinod je pokazao taktičnost imenujući za administratora Mitropolije episkopa budimljasko-nikšićkog Joanikija (Mićovića).

On možda nema mitropolitovu harizmu, ali je među srpskim vladikama najbliži načelu pokojnog patrijarha Pavla: „reči blage, argumenti jaki“.

U Crnoj Gori, a i van nje mnogi misle da je vladika Joanikije pravi mitropolitov „naslednik“, što na društvenim mrežama nije prošlo bez otvaranja polemike da li novi mitropolit na Cetinju mora da bude iz CG, oglašavanja anonimnih učenih bogoslova i navodnih glasnogovornika Sinoda, koji traže i ukidanje Episkopskog saveta u CG.

Činjenica je da episkopski saveti ne postoje u važećem Ustavu SPC.

Saborska odluka o njhovom stvaranju doneta je posle raspada SFRJ, na čijem nekadašnjem celom prostoru SPC i dalje ima jurisdikciju, a radi saradnje Crkve sa novonastalim državama.

Episkopski savet u CG mesecima je nosio teret borbe protiv spornog crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti i verovatno će i posle mitropolitove smrti imati uticaj na dalji politički razvoj događaja u Crnoj Gori.

Kao mogući kandidat za Cetinje, na društvenim mrežama lansiran je i sinodalac episkop kruševački David (Perović).

Navodno ima crnogorske korene, a javnosti je poznat po otvorenim pismima vladici Atanasiju u vezi sa zahtevom Sinoda za uklanjanje episkopa zapadnoameričkog Maksima sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.

Vladika David jedan je od najbližih saradnika vladike Irineja bačkog, za kog se u SPC naveliko spekuliše da radi na tome da u upražnjenu Valjevsku eparhiju dovede svog vikara episkopa mohačkog Isihija (Rogića), zbog čega navodno poslednjih meseci često posećuju Valjevo, manastir Ćelije i mošti svetog Justina, čijoj duhovnoj školi pripada zajedno sa mitrolitom Amfilohijem, vladikom Atanasijem i iz SPC isključenim i raščinjenim episkopom raško-prirzenskim Artemijem.

Pokojni vladika valjevski Milutin (Knežević) je prva, a mitropolit Amfilohije druga žrtva posledica korone među srpskim arhijerejima.

– Spekulacije o mitropolitovim mogućim naslednicima su apsolutno neprimerene i istovremeno pokazuje da mnogi klirici i vernici i u čisto crkvenim pitanjima ispoljavaju sekularnu partijsko-klanovsku svest. Za to su, na žalost, velikim delom krive mnoge naše vladike, zbog svega onog što se dešavalo u SPC od 2010. do danas. Da je ova kampanja možda svesno pokrenuta od pojedinih krugova u Crkvi i ili izvan nje, govori činjenica što internetom kruži tumačenje i tekst jednog od kanona Osmog kartagenskog pomesnog sabora, po kome administrator ne može biti biran za novog episkopa upražnjene eparhije, iako je iz sadržaja jasno da se to odnosi na privremenog administratora koji pokušava da zadrži upražnjenu eparhiju opstrukcijom izbora novog stalnog episkopa – kaže za Danas Zoran Čvorović, pravni istoričar i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

On objašnjava da „u SPC mitropoliti uživaju samo posebno pravo časti, pre svega iz istorijskih razloga, dok se po obimu vlasti ne razlikuju od drugih episkopa i da se biraju na Saboru“.

– Da bi se pristupilo glasanju sednici Sabora mora da prisustvuje najmanje dve trećine članova, koji mogu da se javno i jednoglasno saglase oko jednog kandidata, a ako se to ne dogodi pristupa se tajnom glasanju, izborom jednog od tri kandidata. U prvom krugu je potrebna apsolutna većina, dok se u drugom krugu bira između dva kandidata sa najvećim brojem glasova i tada je potrebna relativna većina. Kod izbora novog episkopa, odnosno mitropolita patrijarh raspolaže „zlatnim glasom“ ukoliko kandidati dobiju isti broj glasova – ističe Čvorović.

Prema njegovim rečima, „rok u kome se mora izabrati novi arhijerej upražnjene eparhije ne reguliše Ustav SPC nego 25. kanon Četvrtog vaseljenskog sabora, koji određuje rok od tri meseca u kome se taj posao mora okončati“.

On objašnjava i da „Mitropolija crnogorsko-primorska formalno-pravno ne uživa nikakav specijalni status u odnosu na druge eparhije SPC, ali da se od obnove jedinstvene Srpske crkve 1920. ustalila praksa da Sabor za mitropolita crnogorsko-primorskog bira kandidata koji je rođen u granicama današnje Crne Gore“.

– Mitropolit Gavrilo (Dožić) rođen je u Pljevljima, Joanikije (Lipovac) u Boki, Danilo (Dajković) u Riječkoj nahiji i najzad, mitropolit Amfilohije u Morači. Jedini izuzetak je bio mitropolit Arsenije (Bradvarević), Banaćanin koji je došao na tron cetinjskog mitropolita kad su komunisti ubili mitropolita Joanikija. Iako sam bio i ostao žestoki protivnik dalje organizacione dezintegracije SPC kroz uvođenje takozvanog mitropolitanskog sistema, u potpunosti podržavam stav da naslednik mitropolita Amfilohija, prema dosadašnjoj dobroj praksi, treba da bude rodom iz Crne Gore. Ovakav stav proističe iz principa da je štetno praviti kompromise na formalno-pravnom nivou ustrojstva SPC, ali je poželjno praviti kompromise kod izbora ličnosti pogodne da bude na čelu mitropolije duge tradicije i sa itekako specifičnim prilikama – kaže Zoran Čvorović.

Vučićevo (ne)mešanje

Kako Danas nezvanično saznaje, mandatar Zdravko Krivokapić u petak bi trebalo da Skupštini Crne Gore podnese zahtev za sazivanje sednice na kojoj bi podneo ekspoze o programu ekspertske vlade. Ona je konačno dogovorena prošlog petka posle navodnog pisma koje je pokojni mitropolit ostavio Krivokapiću. Danasovi izvori u Podgorici tvrde da osim nekoliko kurtoaznih rečenica razmenjenih u hramu Hristovog Vaskrsenja, Krivokapić i Vučić nisu imali nikakve razgovore prošlog vikenda. Vučić se po dolasku u Podgoricu sreo sa liderima Demokratskog fronta u porodičnoj kuću Andrije Mandića. Potom je u intervjuu za TV Vijesti izjavio da se „ne meša u formiranje nove vlade u Podgorici“, ali i da „nije saglasan sa podrškom budućoj ekspertskoj vladi Crne Gore“, koju je teška srca dao Demokratski front. Dva dana kasnije Nebojša Medojević, jedan od lidera Demokratskog fronta, najavio je da će podneti ostavku na poslaničko mesto kad bude glasanje o Krivokapićevoj ekspertskoj vladi. Vučić je u Podgorici obećao nove donacije za „Srpsku kuću“ i ulaganja u crnogorsku privredu, ali i pre nego što se vratio u Beograd, Crnogorska partija demantovala njegove tvrdnje da je „pomagao i Crnogorcima i u Malom Iđošu uveo crnogorsku manjinsku stranku u lokalnu vlast“.

Poštovanje

Iako je Nebojša Stefanović izjavio da bi „za poštovanje pokojnog mitropolita Amfilohija bilo dobro da je na sahrani govorio i predsednik Vučić, što bi bila i dodatna politička poruka“, predsednik Srbije tvrdi da nije tražio da govori. Crkveni izvori potvrđuju da Vučić zaista nije tražio da se obrati, jer su navodno sve želje zvaničnog Beograda išle preko patrijarha Irineja, kome pripada zasluga i za „poziv“ predsedniku Srbije da dođe na sahranu. Pojedini izvori spekulišu da je poglavar SPC bio za to da Vučić govori posle njega na mitrolitovoj sahrani što Episkopski savet u CG jednoglasno odbio.

Zdravlje vladike Joanikija dobro

Berane, Beograd – Dodatnim dijagnostičkim pregledima utvrđeno je da je zdravlje vladike Joanikija dobro, saopšteno je juče iz Eparhije budimljansko-nikšićke. Informativna služba ove eparhije u utorak uveče je negirala tvrdnje pojedinih crnogorskih medija da je episkop budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikje (Mićović) pozitivan na virus korona. „Detaljni ljekarskim pregledi pokazali su da radiografija pluća ne pokazuje promjene, dok je nakon pregleda skenerom ustanovljeno da vladika ima minimalan fokus zapaljenja na desnom plućnom krilu. Sprovedeno je PCR testiranje, čiji se rezultat očekuje“, navodi se u saopštenju.

close
Na testu (ne)kritički odnos Crkve prema vlasti u Srbiji 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.