Foto: mas.bg.ac.rs

U početnoj fazi, fond će se finansirati budžetskim sredstvima, ali je namera da se stvore uslovi koji će dovesti do toga da se fond puni i sredstvima iz privatnog sektora. Verujemo da smo i zahvaljujući činjenici da nismo sprovodili ishitrene reforme, uspeli da sačuvamo kapacitet naše naučne zajednice, koja je izuzetno kvalitetna. To nije samo naše mišljenje, već i brojnih eksperata iz celog sveta. Radna grupa za izradu Zakona o fondu za nauku je završila svoj posao, tako da će tokom septembra biti sprovedena javna rasprava vezana za ovaj zakon, a odmah nakon toga idemo i u skupštinsku proceduru – kaže za Danas prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

* Kako će funkcionisati Fond za nauku?

– Predviđeno je da taj fond ima svoj Naučni savet, koji će biti njegovo najviše stručno i savetodavno telo. Programi Fonda moraju biti dovoljno raznovrsni da odgovore na različite društvene izazove – tehnološki razvoj, podršku naprednim idejama, razvoj kadrova, razvoj inovacionog ekosistema, izgradnju naučne infrastrukture, integraciju u međunarodne naučne tokove, saradnju nauke i industrije, definisanje javnih politika, i drugo Programi Fonda utvrđuju se prema sledećoj strukturi: razvoj, strategija, ideje, ljudi, infrastruktura, saradnja, inovacije, promocija, publikacije i ostalo. U okviru svakog programa realizuju se projekti na osnovu javnih poziva za projekte koji su u skladu sa izazovima na koje dati program treba da odgovori. Trajanje projekata u okviru različitih programa definisano je javnim pozivom u skladu sa ciljevima i dinamikom realizacije odgovarajućeg programa. Predviđeno je da projekti mogu biti: dugoročni (do 4 godine), srednjoročni (2-3 godine) i kratkoročni (do godinu dana). U okviru svakog programa evaluacija projekata u obzir mora uzeti sledeće kriterijume: izvrsnost (ocena inovativnosti i izvrsnosti ideje na kojoj se zasniva projekat), uticaj (ocena potencijala projekta za rešavanje izazova u okviru datog poziva) i realizacija (ocena tima i kapaciteta za uspešnu realizaciju projekta).

* Na koji način nameravate da motivišete privredu da ulaže u Fond?

– Jedan od glavnih programa Fonda za nauku se zove „razvoj“. To je program usmerenih istraživanja i tehnološkog razvoja koji odgovara na konkretne potrebe društva i privrede. Program se realizuje kroz jasno definisane tematske projekte u okviru odgovarajućeg javnog poziva. Teme kroz konsultativni proces definišu različiti akteri uključujući privredni sektor, društvo, državnu upravu, Vladu Srbije i druge. Privrednim subjektima će biti ponuđeno da predlože teme koje su njima interesantne, i da potom, zajedno sa Fondom za nauku, učestvuju u sufinansiranju takvih istraživanja. Time bi na konkretan način Fond za nauku podržao privredne subjekte u finansiranju istraživanja koje je njima potrebno.

* Koliko je realno očekivati da će privredi biti interesantne društvene nauke, za koje i u delu naše naučne zajednice nema uvek razumevanja?

– Koncept Fonda za nauku sačinjen je tako da svi naučni i društveni kapaciteti mogu učestvovati na projektima, kao i bez bilo kakvih ograničenja u pogledu naučnih oblasti. Pitanje naučnih oblasti sa sve većom multidisciplinarnošću, postaje donekle i prevaziđeno. Akcenat je na uticaju nauke na društvo, a to ne uključuje samo privredu. Ovaj sastav Ministarstva prosvete je učinio priličan napor na prevazilaženju podela koje postoje u našoj naučnoj zajednici i u tome smo donekle uspeli. Smatramo da je sada pravi trenutak za reformske promene.

* Na koji način nameravate da zaustavite uravnilovku koja je vladala dosad? Sećamo se kako se završio pokušaj vaših prethodnika, koji su takođe tvrdili da se zalažu za nagrađivanje izvrsnosti.

– Fond će raditi sve poslove vezane za kompetitivne projekte, od raspisivanja konkursa do organizovanja evaluacije, kao i praćenje projekata. Razlika u odnosu na prethodni period je što želimo da negujemo izvrsnost, ali smo pri tome obezbedili i sigurnost istraživačima, kroz institucionalno finansiranje. Određeni programi, koji su predviđeni za realizaciju kroz Fond za nauku, baš su namenjeni za negovanje izvrsnosti. Takođe, obezbedićemo i da određeni projekti, koji su bili vrlo blizu da dobiju finansiranje kroz Horizont 2020, imaju prioritet kod nacionalnog finansiranja.

* Zašto ste se odlučili za ovakav korak i zašto nije raspisan konkurs za projekte po postojećim pravilima?

– Želimo reformu kompletnog naučnog sistema, promenu modela finansiranja, prelazak na kombinovano institucionalno-projektno finansiranje. Želimo veću relevantnost projektnih poziva, odnosno veći uticaj rezultata istraživanja na privredu i društvo. Trebalo bi povećati doprinos javnih istraživanja društvenom i privrednom razvoju i omogućiti istraživačima da sprovode istraživanja i izvan akademske sfere. Svakako da nisu sve inovacije rezultat naučnog rada, ali nije moguće odvojiti inovacije od nauke, pogotovo u malim državama i sistemima ograničenih kapaciteta, kao što je naš. To, po postojećim pravilima, nije moguće, ili je moguće u manjoj meri. Duboko ukorenjeno mišljenje naučne zajednice je da privrednici nemaju razumevanja za njihov rad, a mišljenje privrednika da se naučnici bave onim što njima nije potrebno. To moramo da menjamo. Trebaju nam novi zakoni, ne želimo privremena, kratkoročna rešenja. Predloženi model reforme se potpuno uklapa u već usvojenu Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i Akcioni plan Vlade. Za sve aktivnosti oko formiranja Fonda za nauku i promenu načina finansiranja imamo vrlo jasnu podršku Vlade.

* Da li je realno očekivati da novi način finansiranja nauke startuje sa novom budžetskom godinom?

– Opšti stav u naučnoj zajednici je da nam je potrebna promena načina finansiranja naučnih istraživanja, te smo se odlučili da izradimo novi Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti. Sigurni smo da ćemo zajedno sa partnerima iz naučne zajednice (kroz radnu grupu za izradu zakona, ali i kroz javnu raspravu), definisati najoptimalnija rešenja. Važeći zakon je donet 2005, a stanje i okolnosti u društvu su se od tada znatno izmenile. Najvažnije novine su dve već pomenute – uvođenje kombinovanog institucionalno-projektnog finansiranja, kao i formiranje Fonda za nauku. Zakon o Fondu za nauku i novi Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti trebalo bi da budu usvojena tokom jeseni. Zatim nam sledi formiranje Fonda za nauku, izrada podzakonskih akata, tako da je realno očekivati da novi model finansiranja startuje od 1. jula naredne godine. To podrazumeva početak institucionalnog finansiranja, kao i raspisan prvi projektni poziv preko Fonda za nauku.

Nova uloga Ministarstva

– Formiranjem Fonda za nauku se redefiniše i uloga Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ono bi se bavilo politikom u oblasti naučnih istraživanja, kao i institucionalnim finansiranjem. Kroz institucionalno finansiranje obezbeđujemo stabilnost naučnim radnicima, čija je osnovna plata do sada zavisila isključivo od toga da li imaju projekat ili ne, što ih dovodi u neravnopravan položaj – kaže Vladimir Popović.

Svetska iskustva

* Kako slični fondovi funkcionišu u drugim državama?

– Način upravlja fondom će biti u potpunosti kompatibilan sa najboljim iskustvima iz drugih država, ali će uzeti u obzir i specifičnosti našeg naučnog sistema. Prilikom izrade Nacrta zakona o Fondu za nauku smo detaljno analizirali više veoma uspešnih fondova za nauku, kao što su oni iz Portugala, Austrije, Švajcarske, Slovenije, Koreje,… Skoro sve države koje imaju razvijen naučni sistem, imaju i svoj fond za nauku – SAD, Francuska, Nemačka, itd. Ipak, prilikom formiranja koncepta našeg fonda za nauku, u prvom redu, imali smo u vidu aktivnosti Evropske komisije i njen program Horizont 2020.