Foto: V. J.

U sklopu te nove runde, ambasador SAD u Makedoniji Kristofer Hil sastao se u Beogradu s jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem. Prema diplomatskim izvorima, Hil je od Miloševića tražio da ispuni obećanje o obustavljanju oružanih dejstava srpskih snaga bezbednosti na Kosovu, koje je nedavno dao u razgovoru sa evropskom trojkom. Hil je nakon sastanka izjavio da Milošević želi da se izbeglice sa Kosova i Metohije vrate u svoje domove. „Milošević je predložio da diplomatske posmatračke misije, ako žele, mogu da prate povratak izbeglih u njihove domove“, rekao je Hil.

Paralelno sa Hilovom posetom Beogradu, šef diplomatske misije SAD u SRJ, Ričard Majls bio jeu Prištini gde se sastao sa načelnikom Kosovskog okruga Veljkom Odalovićem, koordinatorom rada državnih organa na Kosovu i Metohiji Andrejom Milosavljevićem i pokrajinskim sekretarom informisanja Boškom Drobnjakom. Napoznato je da li je Majls u pauzama razgovora imao vremena da pročita otvoreno pismo koje mu je tih dana napisao portparol SPS-a Ivica Dačić.

„Vi tvrdite da američka vlada ne vidi problem Kosova i Metohije kao problem banditizma i terorizma već kao problem ‘sistematskog višedecenijskog lišavanja prava većinskog stanovništva’. Takav stav, gospodine Majls, predstavlja neoprostivo izvrtanje realnosti. Želeo bih da vas podsetim da su Kosovo i Metohija deo Srbije više od trinaest vekova, da su skoro svi srpski spomenici i crkve na Kosovu i Metojij sagrađeni pre otkrića američkog kontinenta i da su Srbi sve do pred kraj ovog veka na Kosovu i Metohijičinili većinu stanoviništva“, deo je Dačićevog pisma.

Nije se tih dana rešenje kosovskog pitanja tražilo samo spolja. I unutrašnji činioci su imali razne predloge kako bi se okončali sukobi na jugu zemlje. Početkom avgusta, opozicioni Srpski pokret obnove zvanično je podneo zahtev da se na Kosovu proglasi vanredno stanje.

Poslanički klub SPO u Saveznoj skupštini, pisao je Danas 4. avgusta ’98, zvanično je zatražio vanredno sazivanje federalnog parlamenta i “donošenje na Ustavu i zakonu utemeljnih odluka koje proističu iz činjenice da je okupiran deo državne teritorije Srbije i da albanski teroristi planiraju i okupaciju delova Crne Gore“.

„Neshvatljivo je da kada nam svakoga dana sa Kosova i Metohije stužu mrtvački sanduci, kada otvaraju koncentracione logore za civile srpske nacionalnosti, kada se na našoj državnoj teritoriji vodi bitka za projekat Velike Albanije – parlamenti ne zasedaju. Svet će poštovati našu družavu kada ona bude poštovala sebe“, kazao je Vuk Drašković, lider SPO, obrazlažući predlog svoje partije.

Koliko istog dana,Srpska radikalna stranka, koja je u tom trenutku deo vladajuće koalicije, odbacila je mogućnost uvođenja vanrednog stanja, a istu inicijativu SPO nazvala „čistom glupošću“. Vojislav Šešelj je rekao tom prilikom da uvođenje vanrednog stanja podrazumeva obustavu dijaloga, te da je „licemerno zabranjivati rad političkih partija na Kosovu i Metohiji i istovremeno ih zvati da pregovaraju“.

Samo zato što je većina građana Jugoslavije tada želela da bude negde daleko, ne znači da nisu postojali avanturisti koji su želeli da vide kako izgleda prestonica zemlje koja je bila na ivici novog ratnog konflikta. Prema saopštenju Turističke organizacije Beograd, glavni grad Srbije je za prvih pet meseci 1998. godine posetilo oko 170 hiljada posetilaca, od čega je stranih posetilaca bilo oko 34 hiljade. Najviše stranih turista bilo je iz Rusije (3095), Nemačke(2884), Grčke (2621) i Velike Britanije (1616).

Daleko od toga da je samo Milošević bio kamen u cipeli zapadnih lidera tih dana. Jedan od njih, najmoćniji, neće leto ’98 pamtiti po dobrom.“Američki predsednik Bil Klinton ostaje pri tome da nije imao seksualne odnose sa pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski“, saopšteno je u Beloj kući. Na pitanje da li će se Klinton držati svoje verzije „skandala Levinski“, portparol Bele kuće Beri Toiv je rekao: „Predsednik vam je kazao da će u svedočenju reći istinu…on je to već rekao.“

Iako se pre tačno dvadest godina zahuktavalo košarkaško svetsko prvenstvo u Atini, na kojem je reprezentacija Jugoslavije imala velike ambicije, glava (ili barem iz ove perspektive najzanimljivija) sportska vest došla je iz fudbala. Naime, odlaskom Ivana Tomića u Romu, kapitenska traka je u ekipi Prtizana ostala je bez vlasnika. Tu čast i obavezu preuzeo je, kako stoji u naslovu Danasovog teksta, „Dečko koji obećava“. „Velika mi je čast da budem kapiten Partizana, pogotovo s obzirom na činjenicu da sam tek godinu dana u prvom timu“, rekao je novi kapiten Partizana, Saša Ilić.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.