OK je ne biti OK 1Foto: Pixabay / Tumisu

Kada smo poslednji put priznali sebi da ne postoje ispravna i pogrešna osećanja već samo loši načini njihovog iskazivanja? Kada smo poslednji put saslušali osobu u nevolji sa čistim razumevanjem i bez pokušaja da joj nametnemo svoj savet kako bi trebalo da postupi ili da se oseća u datoj prilici?

Kada smo poslednji put detetu koje je ljuto ili uplašeno ponudili zagrljaj umesto pridike ili insistiranja da uradi nešto za šta nije spremno? Kada smo poslednji put i da li smo uopšte ikada postavili ova pitanja sebi?

Kampanja „Za tebe. Važno je“, koja stavlja u prvi plan značaj mentalnog zdravlja, a koja se primarno sprovodi posredstvom društvenih mreža, postala je platforma za neke od ovih tema i mesto gde ljudi, bilo anonimno, bilo pod punim imenom i prezimenom, mogu podeliti svoje emocije i nedoumice.

Istovremeno, kroz ovu kampanju otvorena je mogućnost da psihoterapeuti i ostali stručnjaci ponude svoje znanje, iskustvo i u nekim slučajevima besplatnu psihološku podršku svima kojima je potrebna, što se pokazalo kao izuzetno značajno u vreme epidemije korone, kada je zdravstveni sistem bio nedostupan mnogima.

Iza incijative „Za tebe. Važno je“stoje An Mari Ćurčić, novinarka Al Džazire, koja je ovu kampanju pokrenula pre godinu i po dana nakon gubitka ćerke.

– Neposredan povod za pokretanje prvo Fejsbuk grupe, a potom i istoimene kampanje, bila je tragedija koju smo doživeli. Naša starija ćerka Marija preminula je od suicida. Brzo sam postala svesna da mi imamo sreće pod velikim navodnicima. Jer smo znali kome da se obratimo za stručnu pomoć, a imali smo i veliku podršku kako najužeg okruženja tako i najšire sredine. Mi smo dakle tada imali više podrška nego što ljudi u takvim situacijama imaju, ako znamo za brojne predrasude, stigmu, neznanje koje prate ovako tešku temu i generalno temu mentalnog zdravlja – objašnjava An Mari Ćurčić.

Kako kaže, iza svega stoji cilj da se shvati da je mentalno zdravlje važno koliko i fizičko.

– Hajde da se edukujemo, da rušimo predrasude i stigmu, da se ne stdimo da kažemo ako nam nije dobro, da naučimo kome možemo da se obratimo ako nam treba pomoć i da se ne plašimo da će nam neko nalepiti etiketu zbog toga jer nas ne razume. A nerazumevanja nažalost ima puno, što potiče iz neznanja jer vrlo malo radimo na edukaciji – ističe An Mari Ćurčić.

Fejsbuk grupa „Za tebe. Važno je“ trenutno broji 5.100 članova. Radi se o otvorenoj grupi koja je, po rečima sagovornice Danasa, sigurno mesto da članovi podele svoja osećanja i dileme. Pored Fejsbuka, kampanja je prisutna i na Instangramu, gde su mnoge poznate ličnosti dale svoju podršku ovoj inicijativi.

OK je ne biti OK 2
Foto: Fonet

Uskoro, uz pomoć fondacije Divac, trebalo bi i da zaživi sajt na kome bi između ostalog bile predstavljene relevante informacije iz različitih oblasti mentalnog zdravlja. Nakon godinu i po dana postojanja, inicijativa „Za tebe. Važno je“ dobila je posebnu težinu poslednjih meseci tokom epidemije korone povezujući psihoterapute sa ljudima kojima je bila potrebna psihološka pomoć.

An Mari Ćurčić veruje da nam je korona paradoksalno u periodu najrestriktivnijih mera donela jednu novu slobodu, a to je sloboda da bez ustezanja kažemo šta nas muči.

– Imali smo koronu kao izgovor da progovorimo o sebi jer smo se svi našli u potpuno neverovatnoj situaciji. Bilo je normalno da kažete naravno da sam anksiozna ako sedim u kući 72 sata, naravno da sam zabrinuta ako ne mogu da vidim svoje bližnje, naravno da sam u depresiji ako imam više od 65 godina i zabranjeno mi je da izađem iz kuće osim u tri ujutru. Korona nam je dala mogućnost da progovorimo a najteže je progovoriti – kaže sagovornica Danas.

U vreme kada je kretanje bilo ograničeno i svedeno samo na obavljanje najneophodnijih poslova, internet je bio jedini prostor gde je bila moguća „progovoriti“, i otud su nastala onlajn savetovanja sa psihoteraputima.

Jedan od terapeuta koji je održavao psihoterapijsku podršku preko skajpa bio je i Goran Tomin.

– Terapija je odnos dva ljudska bića. Kad god je moguće, treba da se radi uživo jer se tada vidi kompletna neverbalna komunikacija. Ja ne mogu preko Skajpa da vidim da li osoba cupka nogom. Kontakt očima nije isti kao kada ste prekoputa nekoga u istoj prostoriji, što je veliki nedostatk. Međutim korona nam je pokazala da je moguć terapeutski rad i kroz elektronsku komunikaciju, i naša iskustva su pozitivna – objašnjava Tomin, koji je zajedno sa svojim koleginicama Anom Vlajković, Minom Hagen, i Nerminom Vehabović Rudež, deo Fejsbuk grupe „Tu smo Balkan“, pokrenute radi podrške ljudima tokom pandemija kovida 19.

Na pitanje Danasa, da li su postojali neki zajednički problemi koji su mučili većinu građana koji su im se obraćali tokom korone, naš sagovornik ističe da svaka kriza, pa i pandemija, ima svoju prvailnost u pogledu faza koje ljudi prolaze.

– Na početku najviše poziva se ticalo povišene anksioznosti i paničnih napada. Kasnije, kada su se ljudi uslovno rečeno privikli na zabranu kretanja i dugačke vikenda, stvar je izgledala drugačije. Tada smo imali probleme sa porodičnim nasiljem. Ljudi su nam se javljali anonimno putem mejla, a mi smo ih uvek upućivali na nadležne institucije, ističući istovremeno da smo tu za njih i da nam se i dalje javljaju. Imali smo probleme i sa inverzijom sna i povećanim korišćenjem psihoaktivnih supstanci. Onda su došle depresije, da bi potom na naplatu stigli stari problemi koji veze nemaju sa koronom, a koji su za vreme vanrednog stanja došli do izražaja i postali skoro nepodnošljivi. U tim situacijama radili smo prvo jednu kriznu intervenciju i takve ljude upućivali na dalji psihoterapijski rad – kaže Tomin.

I u periodu tokom epidemije korona virusa, ali i pre toga videlo se koliko nedostaje institucionalan podrška ljudima koji se sreću sa psihološkim teškoćama, smatraju sagovornici Danasa.

Goran Tomin ističe da su državne ustanove preopterećene da bi stručnjaci imali vremena da se posvete psihoterapijskom radu, te da je građanima teško dostupna pomoć ako nemaju novca da je plate privatno.

– To je sistemski problem. Ne znam kada će kod nas kao u nekim zemljam biti moguće da  na knjižicu dobijate besplatnu psihoterapijsku pomoć i to godinama ako je potrebno. Sve se na kraju bazira na radu i entuzijazmu individualaca, ne postoji sistemsko rešenje jer ne postoji incijativa od vrha vlasti uprkos našim pozivima da se nešto uradi – zaključuje Goran Tomin.

Isti problem vidi i An Mari Ćurčić, podsećajući da je naša zemlja uvela Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja sa tri godine zakašnjenja, a da niko i ne pominje mogućnost da bi mentalno zdravlje moglo ući u školske programe.

U takvim okolnostima, marginalizovanje značaja mentalnog zdravlja, po rečima sagovornice Danasa, ima pogubne posledice kako po pojedinca tako i po celo društvo.

– Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj osoba koje prolaze kroz depresiju i anksioznost je sve veći. Raste stopa suicida među mladima. Suicid je postao drugi uzork smrti u populaciji između 15 i 29 godina. Mi živimo u nasilnim vremenima, konstantno izloženi nasilju  putem medija. Pogledajte tabloide i naičine na koji izveštavaju o ubistvima i suicidu. Krši se ne samo novinarksi kodeks nego i zakoni i Ustav ove zemlje a nadležni i stručnjaci ćute. U svemu tome, nama se konstantno nameće taj impretiv sreće. Šta u ovoj situaciji onda znači ta sreća za mlado biće? Važno nam je da govorimo o mentalnom zdravlju jer treba da nučimo da brinemo o sebi. Ne moraš da budeš jak, ne  moraš da budeš nasmejan. OK je ne biti OK – kaže An Mari Ćurčić.

Promene su moguće

An Mari Ćurčić veruje da kao pojedinci možemo da menjamo stvari ako smo okupljeni oko jedne zajedničke ideje, podsećajući istovremeno na dva pozitivna primera iz ove godine.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu pokrenuta je onlajn besplatna podrška studentima, što je inače uobičajeno za svetske obrazovne ustanove, dok je istovremeno napravljena aplikacija Podrška terapeuta, uz saradnju sa IT sektorom i podršku Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj.

Istovremeno, Centar za mame trenutno formira online grupe za psihološku pomoć trudnicama, samohranim majkama, i majkama koje su  su bile žrtve porodičnog nasilja, a prijava traje do 15. juna.

Somatizacija

Goran Tomin objašnjava da ljudi mogu i da ne prepoznaju svoju osećanja ali da ona nađu način da skrenu pažnju na sebe.

„Često se dešava somatizacije – ljudi se žale na fiziče simptome, probadanje u grudima, glavobolje, bol u leđima, knedla u grlu… – u nekom momentu mogu da prepoznaju da su ove tegobe psihogenog porekla pogotovu ako je svaki lekarski nalaz uredan. Pojedini lekari umeju da prepoznaju ovakva stanja i da osobi kažu da se javi nekome za razgovor. Tokom vanrednog stanja mi smo videla dosta primera somatizacije osećanja“, objašnjava Tomin.

Tekst je napisan u okviru projekta “Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji” koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.