Pandemija iskorišćena za skupljanje političkih poena (VIDEO) 1Foto: Screenshot N1

U okviru istraživanja je rađena analiza zastupljenosti aktera u medijima i odnos države prema novinarima tokom vanrednog stanja i generalno odnos prema građanima i informisanje građana tokom pandemije virusa korona.

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li je vanredno stanje iskorišćeno od strane političke vlasti za „dalje urušavanje slobode medija u Srbiji”.

„Republika Srbija se ne može pohvaliti viskom slobodom medija, čak nasuprot. Nivo slobode medija u Srbiji je na jako niskom nivou. Svi međunarodni izveštaji ukazuju na velike probleme sa slobodom medija u Srbiji”, navodi se u tekstu istraživanja.

Ocena „Fridom hausa” u izveštaju za Srbiju za 2019. godinu iznosila je 67 od 100, a tome je doprinelo 119 dokumentovanih incidenata koje je zabeležilo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i brojni napadi na novinare i nezavisne medije.

Koristeći podatke iz monitoringa Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je analizirao ukupno 220 sati programa izveštavanja dnevnika na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i kablovske televizije N1, naglašeno je u istraživanju da je došlo do promene tonaliteta izveštavanja.

„S obzirom na krizu sa kojom se suočio ceo svet, a posebno s obzirom da niko nije znao šta može da se očekuje u vezi sa celom pandemijom, kao i neizvesnost i svakodnevno pitanje ’šta sutra može da desi’, a posebno imajući u vidu brzinu kojom se zaraza širila po svetu, ali i brzinu širenja u pojedinim državama (Italija, Španija, SAD), potpuno je bilo očekivano da će se ton preusmeriti ka neutralnijem”, navodi Boban Stojanović.

Najviše vremena tokom vanrednog stanja o pandemiji virusa korona u dnevnicima je posvetio TV Pink (69,55 sati), a najmanje TV Happy. (21,42 sata).

U pogledu zastupljenosti i tonaliteta izveštavanja o javnim institucijama, telima i državnim funkcionerima, Aleksandar Vučić bio je najzastupljeniji u dnevnicima televizija sa preko 18 sati, dok je predsednica Vlade, Ana Brnabić zabeležila prisutnost od samo 5 sati.

„Ukoliko bismo pokušali da na nivou zastupljenosti tumačimo ovakve disproporcije između predsednika Republike i predsednice Vlade u skladu sa njihovim ovlašćenjima, mogli bismo samo da zaključimo da je predsednik Republike tokom vanrednog stanja preuzeo gotovo sve mehanizme kreiranja politika, izveštavanja o pandemiji i optimizaciji zdravstvenog sistema.” obrazložio je Boban Stojanović.

Kao značajne faktore u formiranju mišljenja javnog mnjenja o spoljnopolitičkom kursu zemlje, Boban Stojanović prepoznaje provladine tabloide i televizije sa nacionalnom frekvencijom.

BIRODI je u svom istraživanju došao do podataka da je od međunarodnih aktera u našim medijima najprisutnija bila Svetska zdravstvena organizacija (sa oko 49 minuta), zatim Donald Tramp (sa oko 45 minuta), a tek zatim slede kineski stručnjaci. Najmanju zastupljenost u domaćim medijima imao je Vladimir Putin (sa oko 14 minuta).

„Ono što je možda i najvažnije za naše istraživanje u pogledu slobode medija i u političkom i dugoročnom kontekstu, a na osnovu stanja u medijima i političkoj areni, odnosima medija prema vlasti i opoziciji, korišćenja medija za učvršćivanje vlasti od strane vladajućih partija jeste kako, koliko i na koji način su drugi politički akteri bili zastupljeni u medijima”, istakao je Stojanović u tekstu istraživanja.

Drugi najznačajniji politički akter bio je Saveza za Srbiju (sa prisustvom od oko 10 minuta), zatim Srpska napredna stranka (sa prisustvom od nešto više od 8 minuta), a posle koga sledi Dragan Đilas (sa prisustvom od nešto više od 7 minuta. Najmanje zastupljen bio je Sergej Trifunović sa jedva dva minuta.

„Nalazi BIRODI monitoringa o izveštavanju televizija u dnevnicima tokom vanrednog stanja samo su potvrdili tezu da je u Srbiji stanje medija i odsustvo slobode samo pogoršano u tom periodu. Zastupljenost Aleksandra Vučića u dnevnicima i dobrim delom pozitivno izveštavanje su stvorili sliku u kojoj se samo on samostalno bori protiv pandemije COVID-19 virusa”, zaključio je Stojanović u prvom delu svog istraživanja.

Drugi deo njegovog istraživanja odnosi se na odnos države prema novinarima i informisanost građana.

„Već smo u uvodu naglasili da je Vlada Republike Srbije brzo povukla Zaključak o informisanju koji je centralizovao izveštavanje o stanju zdravstvenih ustanova, broju pacijenata, broju umrlih itd. Međutim sama činjenica da se jedan takav zaključak doneo, dovoljno govori o odnosu države prema medijima, ali i prema građanima u vremenu ozbiljne zdravstvene krize”, objašnjeno je u uvodu drugog dela istraživanja.

Stojanović je istakao u tekstu da je u Srbiji uhapšen prvi novinar koji je izveštavao o virusu korona na tlu Evrope, podsećajući na slučaj Ane Lalić koja je bila uhapšena nakon objavljivanja teksta pod naslovom „KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre”. Takođe, pomenut je i još jedan slučaj hapšenja novinara i snimatelja KTV Zrenjanin, Danijela Radića i Roberta Bajtaia.

„Ukoliko su se informacije i dostavljale i bile dobrim delom javne na nivou Republike Srbije, ostaće kao veliki problem upisano koliko su se lokalni mediji (a i građani u svojim lokalnim sredinama) borili da dođu do bilo kakvih podataka o tome kakvo je stanje u domovima zdravlja, kliničkim centrima, bolnicama, koliki je broj zaraženih, broj umrlih i slično širom Srbije”, rečeno je u tekstu istraživanja i dodato kao podsetnik da je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u tekstu objavljenom 22. juna ukazala na to da postoje nelogičnosti u zvaničnim brojevima umrlih i novo zaraženih, što je pokrenulo brojna pitanja u javnosti.

„Informacije moraju biti dostupne medijima kako bi dalje bili prosleđeni javnosti, odnosno svakom građaninu. U vremenima kada imate velike krize kao što su pandemije i u okolnostima vanrednog stanja, od velike važnosti je pravovremeno i istinito informisanje građana. U Srbiji je dosta toga skrivano od javnosti, a sama pandemija iskorišćena i za skupljanje političkih poena i slanje političkih poruka. Srbiji su hitno potrebne reforme u oblasti medija koje će omogućiti pravo na informisanost svih građana, ali i sva prava koja proizilaze iz jednog demokratskog političkog poretka”, zaključio je Stojanović.

close
Pandemija iskorišćena za skupljanje političkih poena (VIDEO) 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.