Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Odavno su poznati rezultati dobijeni korišćenjem goluba pismonoše u vojsci.

Da radiokomunikacje nisu tako usavršene, golubovi bi se i dalje koristili u te svrhe, ali su oni još uvek bili neophodni u modernom ratovanju 20ih i 30ih godina prošlog veka.

Prvi svetski rat je dokazao da je golub najverniji pismonoša u ratu, a isto tako i u miru.

U vojsci su se takođe upotrebljavali i psi.

Smatralo se da je preporučljivo upotrebljavati ih u časovima brze paljbe i na odstojanjima od pet do šest kilometara.

Golub i pas su vojnikovi prijatelji.

Pored ove dve vrste životinja u vojsci su u to vreme počeli da se pomažu veoma manjim glasonošom – pčelom.

Prvi pokušaji za mogućnost korišćenja pčela izvođeni su u Nemačkoj, piše Vreme.

Tada je došlo do zaključka da pčele ne prelaze velike daljine, jer svoju košnicu mogu naći samo u reonu od pet do šest kilometara.

Utvrđeno je da se mogu upotrebljavati samo leti i tokom jeseni, kada je lepo vreme.

Brzina pčelinog leta je otprilike 60 kilometara na čas, skoro kao golub.

Pčele imaju prednost zbog sitne konstitucije, pa ih je stoga veoma bilo teško pogoditi metkom.

Prilikom opsade Pariza 1870. godine, samo jedan golub pismonoša prenosio je do 70.000 reči.

Pčele isto kao i golubovi imaju potrebu da se vrate svojoj “kući”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Istog dana 1939. godine list Pravda piše o najnoviojoj naučnoj tehničkoj senzaciji – fabrikaciji kablova od porcelana.

Tadašnji stručnjaci su utvrdili da se od smese porcelana, aluminijuma i još nekih materijala mogu fabrikovati najjači i najbolji kablovi, ne samo za kopnene telefonske i telegrafske vodove, već i prekookeanske daleke staze.

Taj kabl je bio jeftiniji i prkosio je najjačim vremenskim nepogodama, piše Pravda.

Ogledi sa ovim porcelanskim kablom izvodili su se u Engleskoj i Americi.

Tom novoizumljenom materijalu, naučnici su prorekli sjajnu budućnost, piše Pravda na današnji dan pre 80 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi