Pozitivan uticaj leta na zdravlje dece

Kada škole završe svoj rad, sve više roditelja traži savet lekara,  prenosi list Vreme.

Naime, lekari mogu najbolje da procene zdravstveno stanje dece i spram toga roditeljima predlažu da svoju decu preko leta odvedu na more, planinu, jezero, ili pak u banju.

Letnji odmor je svakako potreban kako za decu koja imaju neki zdravstveni problem, tako i za decu koja su potpuno zdrava.

Uticaj sunca na zdravlje poznat je još od davnina. Deca koja nisu često izložena sunčevim zracima mogu imati oslabljen imunitet, problem sa kožom i cirkulacijom.

U našoj zemlji mnogo je sunčanih dana u periodu od maja do oktobra. Lekari savetuju da deca tada vreme treba što više vremena da provode napolju jer sunce umanjuje rizik od nastanka rahitisa kod odojčadi, nervnih grčeva, tuberkuloze i mnogih drugih zaraznih bolesti.

Deca koja se nakon odmora provedenog na moru vrate u grad, osećaju se mnogo bolje. Dobijaju na težini, imaju rumenu boju kože, mišići su im čvršći, a smanjen je rizik od pojave malokrvnosti i tuberkuloze kostiju.

Vazduh na moru ima mnogo više kiseonika, veći procenat ozona, a mnogo manje ima ugljen-dioksida.Svež planinski vazduh ima prednosti u sistemu organa za disanje. Na visinama disanje je jače i snažnije, a krvotok je brži.

Kada je reč o izboru mesta za odmor, treba uzeti u obzir i preporuku lekara. Deci do dve godine se ne preporučuje odlazak na more bez preke potrebe. Mnoga deca ne podose morski vazduh i imaju poteškoće sa spavanjem, mršave i gube apetit.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Sa druge strane, list Pravda piše o tome koliko su značajni bolovi u organizmu.

Poznati bečki naučnik dr. Leo Braun kaže da bolovi predstavljaju važno pomoćno sredstvo u postavljanju pravilne dijagnoze.

On ističe da su se lekari i medicinski stručnjaci pre otprilike pedeset godina bavili  hipnozom ili su sugerisali

pacijentima da za vreme određene intervencije neće osećati nikakve bolove.

Postoje određeni slučajevi gde je snažna sugestija pomagala čak i kod ekstrakcije zuba.

Naime, stomatolog je neposredno pred intervenciju objašnjavao pacijentu da neće osetiti bolove što se i ispostavilo kao tačno. Budući da tada još uvek nisu postojali lokalni anestetici kao što su lidokain ili artikain koji se danas koriste, sugestija ili hipnoza bili su jedino rešenje.

Interesantna je činjenica da i ekstaza koja je izazvana na bilo koji način može dovesti do kraće ili duže analgezije, odnosno potpunog gubitka bola.

Hirurzi i ranjeni ratnici nisu davali značaj bolovima i teškim povredama jer su ih smatrali prirodnim pojavama.

Kada danas lekari za saniranje najjačih bolova koriste morfijum, ne treba da zaboravimo da lekari u srednjem veku nisu ni  znali za postojanje istog, ali su i dalje lečili svoje pacijente veoma uspešno lepim rečima i jakim argumentima.

Zahvaljujući bolovima, lekar na brz i lak način može da otkrije potencijalni uzrok bolesti. Bolesti koje nisu propraćene nikakvim bolom su daleko opasnije jer sam pacijent možda ne primećuje znake oboljenja koje je u njegovom organizmu već uzelo maha.

Naši preci su, izgleda, bili otporniji, jači i hrabriji, bolje su podnosili bol od nas, dece modernog doba.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“