Šatrovački rečnik nemačkih avijatičara 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Dnevni list „Vreme” donosi zanimljivu priču o svojevrsnom slengu koji se koristio u nacističkoj Nemačkoj među vazduhoplovnim jedinicama vojske. Među brojnim izrazima ima onih koji su „običnim” stanovnicima bili nerazumni, onih koje karakteriše duhovitost, ali i izraza koji su kod Nemaca nailazili na negodovanje.

Šatrovački rečnik nemačkih avijatičara 2
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

Kada su u pitanju avioni, Meseršmit je nazivan „letećom ciglom”, dok su tu i nadimci poput „kade”, „čamca”, „sanduka” ili „Mole”, što je u berlinskom dijalektu „čaša mleka”. 

Pri govoru o običnim vojnim avionima koristili su se izrazi poput „plehani magarac”, teški bombarder nazivan je „špediterskim kolima”, a jednosedni lovac „lutkica”. Avioni koji su svoj radni vek završili i služili više kao sirovine, nazivani su „starim gvožđem”.

„Opšti izraz za pilota u nemačkom vazduhoplovstvu je Emil a za osmatrača Franc. Ali osmatrač se naziva i ‘generalštabne naočari’.”

Dok su mlađi avijatičari dobijali epitet „zec”, stari piloti ponosno su nosili naizv „Miroljubivog Emila”. Posada u avionu u slegu imala je naziv „avijatičarskog braka”.

Neizbežno je bilo i da municija dobije neki od šifrovanih naziva, te su bombe nazivane „jajima” ili „cigarama”, dok se gađanje mitraljezom označavalo, čak i danas aktuelnim u drugom kontekstu, terminom „blejati”.

„Za članove vazduhoplovne meteorološke službe nije se našlo manje ciničan izraz nego ‘lažni proroci’.”

„Švrljanje po frontu” označavalo je let nad protivničkim teritorijama, a obaranje aviona nije nosilo, ništa manje ironičan, naziv „toplo demontiranje”. 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

Pokrajina Anhalt u Nemačkoj i njena mala varoš Hajm svedočila je pre osamdeset godina jednom neobičnom obredu venčanja, prenosi dnevni list „Pravda”.

Šatrovački rečnik nemačkih avijatičara 3
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

Naime, dok je buduća mlada ležala u bolnici, gde je nekoliko dana ranije rodila dete, mladoženja se nalazio na zapadnom frontu. Iako fizički udaljeni, obred venčanja je ipak bio održan. Vlasti su dozvolile da se mladi par venča preko telefona. 

„Mladi par se dosada nije mogao venčati zbog toga, što je mladoženja morao stalno da bude na frontu, pa se tako pribeglo modernom tehničkom sredstvu, telefonu.”

Pošto su sve formalnosti oko venčanja ispoštovane i obavljene, tek rođeno dete moglo je biti zavedeno u spisak rođenih i uzeti prezime svog oca.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sa

mi sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.