Sistem odlučivanja utemeljen na politici zločina 1Foto: Lazara Marinković

… a sa željom da žive u miru svesni svojih odgovornosti i prava, ističe za Danas Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava.

Povod za razgovor sa Milosavljevićem je prestižna nagrada za ljudska prava „Vaclav Havel“, koju od 2009. dodeljuje Parlamentarna skupština Saveta Evrope, a koja je prekjuče uručena Regionalnoj mreži Inicijative mladih za ljudska prava.

* Kako se osećate povodom dobijanja nagrade Vaclav Havel u okolnostima dok ste bezbednosno ugroženi zbog vašeg aktivizma, kao na primer napada u Beški kada ste protestovali na tribini na kojoj je govorio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin?

– Znamo da je cena za mirovni angažman visoka ali je ona zanemarljiva u odnosu na našu potrebu da izrazimo poštovanje za žrtve ratnih zločina, a naša reakcija u Beški na promociji osuđenog ratnog zločinca bila je jedan od snažnijih refleksa te potrebe.

* Kako ćete nastaviti borbu protiv nacionalističke retorike u Srbiji s obzirom na to da režim na sve načine pokušava da ućutka pojedince i organizacije, poput Inicijative?

– Nadahnuti ovim priznanjem nastavićemo i dalje da obrazujemo i povezujemo mlade ljude uprkos pritiscima kroz jači regionalni impuls naših programa razmena, ali i zagovaračkih inicijativa unutar društava u kojima radimo. Dvostruko osnaživanje kritički nastrojenih mladih ljudi u regionu poput obrazovanja kroz naše putujuće škole o nacionalizmima, kao i unutar naših društava osvajanjem javnog prostora poput Prajd karavana u Srbiji model je koji sada težimo da uspostavimo kao kontrapunkt nacionalističkom i patrijarhalnom obrascu koji se često može podvesti pod rečenicu „a šta su oni nama radili“.

* Ratni zločinci trenutno uživaju prava u celom regionu, pogotovo u Srbiji. Istorija se prekraja u vezi sa ratovima iz devedesetih. Kako je do toga došlo?

– To što su ratni zločinci heroji, a porodice žrtava na marginama društava u regionu posledica je kontinuiteta etnonacionalističkih programa političkih oligarhija, koji i dalje omogućava pljačku javnih resursa i građana u regionu. U tom smislu, pitanje suočavanja sa prošlošću nije hir nekoliko desetina navodno dobro plaćenih izdajnika ove ili one zemlje nego demokratsko pitanje. Ako nas predstavlja Vojislav Šešelj ili Fikret Abdić, obrazuje Vladimir Lazarević, obezbeđuje Mirko Norac, a Nikola Šainović predlaže rešenje za Kosovo, nisu u pitanju samo oni lično već sistem odlučivanja i obrazovanja koji je utemeljen na politici zločina čiji su eksponenti a sad i eksponati. Ključ je u tome da se svaka vlast u regionu propituje o odnosu prema politici zločina, osobito ona vlast koja je u tim zločinima i učestvovala.

* Političari u regionu koriste retoriku devedesetih, zapaljive tonove, svaka strana slavi svoje zločince… Ima li nade da dođe do pomirenja na ovim prostorima ili možemo da očekujemo nove sukobe?

– Na nama je zadatak da nadu o pomirenju kao društvenom procesu koji će imati određene rezultate proizvodimo na dnevnom nivou tako što ćemo u Zagrebu protestovati protiv spomenika Tuđmanu, u Sarajevu pokazati novim generacijama da su se pored opsade Sarajeva dešavala ubistva na Kazanima, u Prištini se boriti za građanski identitet Kosova. Takođe, ukazujući na primere onih koji su se suprotstavljali zlu za vreme ratova poput admirala Barovića, Vlade Trifunovića, Josipa Rajhla Kira i čitavog antiratnog pokreta u Jugoslaviji, formiramo generacije koje će umeti da prepoznaju rat dok se on bude šunjao u „patikama“ kako je to govorio Bogdan Bogdanović.

Evropa da ne bude gluva na ratne retorike

* Šta očekujete od EU?

– Od Evrope zahtevamo da ne bude gluva na ratne retorike na Balkanu koje lako mogu dovesti do pušaka u rukama „golorukog naroda“. Zato nam nagrada Vaclav Havel daje podstrek da se naše zviždaljke još jače čuju.