Foto: EPA-EFE/TANJUG B&W ONLYNovinar-istraživač Nemanja Stjepanović optužio je vlasti u Srbiji da namerno ne saopštavaju tačne brojeve žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije, jer na taj način žele da ostave prostor za manipulaciju i da prikriju ulogu države Srbije u tim ratovima.
Stjepanović je na regionalnoj konferenciji „Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma“ u Novom Sadu rekao da postoji „obilje dokaza“ o tome na koje je sve načine Srbija učestvovala u ratovima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, od pripreme ratova do njihove realizacije.
„Zato ovde i mrze Haški tribunal jer je dokumentovao kako je Srbija najmanje od leta 1990. godine prisutna preko svoje Službe državne bezbednosti u Hrvatskoj, kao i preko Jugoslovenske narodne armije“, kazao je Stjepanović.
On je ocenio da je za vlast u Srbiji NATO bombardovanje najpogodnije da se ovo društvo prikaže kao žrtva.
„Međutim, ni tu država ne barata preciznim brojem žrtava, već se spominju brojke od dve do četiri hiljade, kroz narativ da nas je NATO bombardovao bez razloga i povoda“, rekao je Stjepanović.
On je naveo da je broj žrtava direktno od NATO bombardovanja, koje je utvrdio Fond za humanitarno pravo (FHP) 754, od čega je 300 vojnika i policajaca, a 454 su civilne žrtve. Od 454 civilne žrtve, 219 su Albanci, a 207 Srba koji su ubijeni direktno od NATO bombi. Preostale žrtve su drugih nacionalnosti.
Kada je reč o žrtvama „na zemlji“, ubijeno je ukupno 13.528 ljudi, od čega 10.500 Albanaca, a od toga su 8.700 civilne žrtve. Ubijeno je ukupno 1.200 srpskih civila, naveo je Stjepanović.
On je naveo da je na području Bratunca i Srebrenice stradalo ukupno 285 srpskih civila tokom rata u BiH.
„Mi živimo krešendo negiranja ili opravdavanja ratnih zločina. Nismo iščistili te ljude iz državnih struktura, jer da jesmo ne bi bilo ni Aleksandra Vučića na mestu predsednika države, a kamoli osuđenika za ratne zločine Vladimira Lazarevića i Veselina Šljivančanina u javnom životu“, kazao je Stjepanović.
Istoričar iz Srbije Milivoj Bešlin ocenio je da je rehabilitacija zločinaca iz Drugog svetskog rata u Srbiji bila priprema za rehabilitaciju zločinaca iz ratova iz devedesetih godina prošlog veka.
„Država Srbija neprestano vrši nasilje nad istoriografijom, a izvršna, zakonodavna i sudska vlast su dale svoj puni doprinos falsifikovanju istorije i izjednačavanju četnika i partizana“, ocenio je Bešlin.
Istoričarka iz Srbije Dubravka Stojanović ocenila je da se istorija u zemljama na prostoru nekadašnje Jugoslavije zloupotrebljava na dnevnoj bazi, a rat je nastavljen drugim sredstvima, odnosno vodi se sećanjima.
„Ogromne emocije se podižu zahvaljujući zloupotrebi istorije. Države u regionu kao da se pripremaju za novi rat, jer ovo sada što se dešava više liči na predratno nego na poratno stanje“, ocenila je Dubravka Stojanović.
Istoričarka iz Srbije Olga Manojlović Pintar ocenila je da je na delu „izvrnuta perspektiva“ Drugog svetskog rata i pokušaji rehabilitacije kolaboracionista i pokušaji da se partizanski pokret pokaže kao kolaboracionistički.
„Partizanska borba je bila jedna autentična antifašistička borba. Oni su izveli autentičnu revoluciju, koja je proizvela državu kojoj je uspelo da realizuje utopiju. A sada, nakon raspada Jugoslavije, imamo društva koja nisu spremna za komunikaciju“, kazala je Olga Manojlović Pintar.
Istoričar iz Hrvatske Goran Hutinec rekao je da pravo suočavanje s prošlošću počinje onog trenutka kada deca ili unuci očevima ili dedama počnu da postavljaju pitanje: „šta si radio tokom devedesetih godina 20. veka?“.
„Do tada, imaćemo situaciju u kojoj su osobe koje su ne samo naređivale već i direktno činile grozne zločine u javnosti biti predstavljane kao heroji“, ocenio je Hutinec.
Istoričar iz Crne Gore Adnan Prekić ocenio je da u samoj Crnoj Gori nema snage da se ozbiljno postavi pitanje odgovornosti za bombardovanje Dubrovnika.
Istoričar iz Slovenije Bojan Balkovec rekao je da se ta država manje-više distancira od ratova na području bivše Jugoslavije iz devedesetih godina 20. veka, ali je dodao da i Slovenija ima svoje mitove o desetodnevnom ratu u leto 1991. godine.
Istoričar iz Makedonije Petar Todorov rekao je da je konflikt između Makedonaca i Albanaca imao isti potencijal za prerastanje u rat kao i u Bosni i Hercegovini i dodao da je „velika sreća“ što nije bilo većeg rata.
„Ali, školski udžbenici su i dan-danas takvi da mogu da prouzrokuju konflikte u Makedoniji. Društvo je podeljeno i nije puno urađeno da se uzroci konflikta otklone“, rekao je Todorov.
Kulturolog iz Banjaluke Srdjan Šušnica rekao je da je Republika Srpska zločinačka tvorevina, koja je direktni proizvod agresije na Bosnu i Hercegovinu.
„Velike je greška što je Republika Srpska ostavljena u životu jer je tako nagrađen genocid. I sada žmurite na činjenice da RS želi ne samo da zamrzne nego i da produbi konflikt. RS je ovaploćenje četničkih ciljeva iz Drugog svetskog rata. RS je potpuno četnička diktatura“, ocenio je Šušnica.
Projekat koji realizuje udruženje „Krokodil“ iz Beograda finansira Evropska unija, a biće implementiran u bliskoj saradnji s organizacijom Forum ZFD Srbija.
Projekat su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije.
Konferencija se održava u nedelju i ponedeljak u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
