Trka zbog milion i po litara ruma 1Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Na današnji dan pre tačno 80 godina list Pravda nas je informisao o ishodu trke za brodom koji je nosio tovar vredan nekoliko miliona franaka, a šta su tada bile glavne karakteristike prolećnih odevnih kombinacija otkriva nam list Vreme.

Marsejski listovi objavili su jednu malu ratnu, ali zanimljivu epizodu o velikom francuskom teretnom brodu brodu „Kantal“, piše list Pravda pre 80 godina.

Presecajući uzburkane talase Atlantskog okeana, francuski brod je plovio ka Marseju noseći u svojoj ogromnoj utrobi veliki i dragocen tovar, robu u vrednosti od nekoliko miliona franaka.

Trka zbog milion i po litara ruma 2
Foto: Screenshot
digitalna.nb.rs

Brod je otplovio iz jedne luke ostrva Martinik, koji je u posedu Francuske, sa brdom buradi napunjenim skupocenim, i u Francuskoj veoma cenjenim pićem, rumom.

Kao što je i poznato, među svim mornarima sveta rum je omiljeno i najviše trošeno piće.

Dok su žedni marsejski mornari sa žudnjom i nestrpljenjem očekivali da se „Kantal“ iskrca, začuo se gromki glas engleskog oficira koji je naredio da se zaustave kako bi proverili tovar koji prenose.

Posle kratke prepirke odluka je donesena i oficir je naredio okretanje broda ka severu i plovidbu u pravcu koji će oni određivati. Kapetan „Kantala“ se nije usudio da se usprotivi strogom komandantu engleskog razarača, pa je postupio po njegovom nalogu.

Posle nekoliko časova on je sa kiselim izrazom lica uočio da se njegov brod približio gibraltarskoj obali.

U luci je ogromna skupina engleskih vojnika i mornara sa ovacijama dočekala veliki tovar odličnog ruma u nadi da će se zaplenjeni rum odmah razdeliti među članovima gibraltarskog garnizona. Međutim, ta im se želja nije ostvarila.

Prema pisanju marsejskih listova, odluka guvernera Gibraltara šta će učiniti sa zaplenjenim francuskim rumom je ostala u tajnosti, a engleski oficiri i vojnici se naveliko klade ko će taj rum popiti, oni ili marsejski mornari…

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Koji se modni komadi i detalji izdvajaju kao favoriti prolećnih odevnih kombinacija, obaveštava nas list Vreme.

Trka zbog milion i po litara ruma 3
Foto;: Screenshot
Digitalna.nb.rs

Prolećni kaputi usvojili su jasne boje, prave se od jednobojnih ili prugastih tkanina. Nose se često sa uzanim pojasom i mahom nemaju naročite jačice. Glavni ukrasi su veštački izveden kroj, razni useci i džepovi.

Praktične male haljine od lakog vunenog materijala ili od veštačke svile imaju jasno istaknut struk. Širina suknji, koja se postiže naborima, povučena je napred. Karakteristično je da sve nove prolećne haljine imaju dugačke rukave, pretežno široke.

Šeširi su vrlo ženstveni u jasnim bojama koji fino uokviruju lice. Mali su i nose se navučeni na desno oko, ostavljajući slobodan potiljak glatko začešljan. Mnogo cveća, perja, krila i velova koji su obično pričvršćeni pozadi.

Što se tiče kostima, oni imaju dugačke žakete i prilično uzane suknje. Napravljeni su kostimi za sport od grubljih tkanina, i večernji kostimi za večernje izlaske. Kao novinu treba istaći da su mnogi kostimi usvojili škotske šarene tkanine i za klasične kostime.

U nove, vrlo zanimljive detalje spadaju torbice od drveta i cipele od štofa. Vrlo često je obuća napravljena od istog materijala od koga i haljina, a kožni đonovi zamenjeni su drvetom.

Nove prolećne boje su svi plavi tonovi i crvena.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“

 

 

 

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.