U Šabac, na slobodu

U  potonja vremena, „zlatnih osamdesetih godina“, jedini nedeljnik, „Glas Podrinja“, imao je tiraž i do 25.000 primeraka, a Radio Šabac bio najslušanija stanica u SFRJ. Ali, desilo se na primer da 2000. godine predsednički kandidat DOS-a Vojislav Koštunica nije mogao da gostuje na Radio Šapcu čak i da se plati komercijalna cena.

Od tada lokalnu vlast preuzele su prodemokratske snage, a to je vrlo vidno i po medijskim slobodama, pogotovo poslednjih nekoliko godina Vučićeve ofanzive na medije.

Tako je TV Šabac jedina televizija koja je direktno prenosila sve protestne šetnje u Beogradu, a u improvizovanom studiju gosti su pored predstavnika opozicionih stranaka bili i eminentni kulturni i javni poslenici koji to nisu mogli u većini prestoničkih medija.

U emisiji „Necenzurisano“ autorka Antonela Riha pozivala je i predstavnike republičke vlasti, ali se niko od njih nije odazvao.

Slično je bilo i sa emisijom „Srbija danas“, takođe iz beogradskog studija.

Predstavnici SNS, ovdašnji funkcioneri pojačani u poslednje vreme ministrima i visokim stranačkim funkcionerima javno ističu da u Šapcu vlada medijski mrak i da nemaju pristupa šabačkim medijima.

Istine radi, TV Šabac redovno prenosi sednice Gradske skupštine, gde više od 80 odsto vremena koriste odbornici SNS, a takođe i ostali šabački mediji izveštavaju sa ovih sednica.

TV Šabac i „Glas Podrinja“ redovno zovu predstavnike SNS za pojedine teme, ali se nije desilo da se oni odazovu na ove pozive.

Nedeljniku „Podrinske“ SNS je ostao dužan više od 200.000 dinara za prošlu izbornu kampanju, ali bi svakako voleli da predstavnici SNS odgovore na neka važna pitanja kao na primer: ko je i kako prenosio korona virus; zašto su zaraženi porodilište i infektivno odeljenje u Šabačkoj bolnici kao i Poštanska štedionica; ko je i kako raspolagao lažnim pečatom Kriznog štaba za vreme poplava 2014. godine…

Uz to, Povereništvo SNS u Šapcu ne zove redakcije ovih medija na konferencije za novinare.

Konkursi za medijske projekte ovde se redovno objavljuju, a na raspolaganju je gotovo jedan odsto gradskog budžeta, odnosno 36 miliona dinara.

Ovde, za razliku od većine drugih lokalnih samouprava, članovi komisije su predstavnici reprezentativnih novinarskih udruženja.

Pa, na primer „Podrinske“ su dobile sedam miliona dinara za projekat „Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka“, a prethodnih godina to su bili projekti o opstanku mladih na selu ili participiranje građana u odlučivanju.

TV Šabac dobila je deset miliona dinara, sredstva je dobio i treći šabački nedeljnik, „Čivija“, kao i sportski list „Sport u Podrinju“.

Deo sredstava pripao je i TV As, gde šabački naprednjaci imaju plaćeni termin, i to već duže vreme, mada je stranačka promocija zabranjena izvan izbornog ciklusa.

Ono što odlikuje šabačku medijsku scenu je otvorenost, a najbolji primer bilo je vanredno stanje, kada su svakodnevno redovno održavane konferencije za novinare, i to je direktno prenošeno na TV Šabac.

Međutim, na ovim konferencijama vidno je bilo odsustvo prorežimskih medija. S druge strane, kada je bila odbačena lista SNS za lokalne izbore, ovde su se pojavili ne samo predstavnici ovih medija iz Šapca nego su dolazili novinari iz nekih drugih i manjih sredina.

Privatizacija je znatno doprinela urušavanju medijskog sektora u Srbiji, ali ovde u Šapcu mediji su dostigli zavidnu cenu.

Tako je „Glas Podrinja“ u prvi mah prodat za oko 700.000 evra, ali poslednja rata nije uplaćena, i list se ponovo našao na licitaciji.

Ovoga puta cena je bila vrlo pristojnih 180.000 evra. TV i Radio Šabac prodati su takođe za visoku sumu od oko pola miliona evra.

I za razliku od nekih ranijih vremena kada su novinari u Šapcu mahom bili muškarci, sada u novinarstvu dominiraju koleginice.

Pre tri decenije, na primer, u dopisništvima RTS, Radio Beograda, Novosti, Politike, Ekspresa bili su isključivo muškarci, a znatan deo činili su i zajedničku redakciju „Glasa Podrinja“.

Sada se muški poslenici u novinarstvu mogu izbrojati gotovo na prste jedne ruke.

I grad se dostojno odužio novinarima.

Tako je za rekordno vreme završena sva papirologija da ulica gde je i dom štampe, sa redakcijama RTV Šabac i „Glasa Podrinja“, dobije ime po Zoranu Amidžiću, Sretanu Iliću, Bori Petroviću i Dejanu Milićeviću, ubijenim tokom izveštavanja; nekadašnja Mačvanska ulica ponela je ime po novinaru i pesniku Dragiši Penjinu, kao i ulica pored Gimnazije Ljubisava Andrića; jedna ulica dobila je ime po osnivaču prvih šabačkih novina Andriji Slavuju, a odskora tu je i velelepni Vinaverov trg, u spomen na znamenitog književnika i novinara Stanislava Vinavera.