U Srbiji zaražena svega tri migranta 1Foto: FoNet/ MUP

Ukupno gledano, kroz centre je u toku ove godine prošao 53.961 migrant, od kog broja je zabeleženo 15 izolovanih slučajeva.

„Rezultat je to sprovedenih mera koja praktično nisu prestajale od februara ove godine, već se samo pojačavaju imajući u vidu veliki rizik kolektivnog stanovanja. Mere koje se sprovode su pre svega higijena i dezinfekcija prostorija, provetravanje, svakodnevno čišćenje, nošenje maski, obavezno pranje i dezinfekcija ruku, prijavljivanje i najmanjeg simptoma kod nekog od korisnika i blagovremeno reagovanje prema protokolima Ministarstva zdravlja, stavljanje u 14-dnevni karantin svih novopridošlih, kao i neprestana svakodnevna edukacija i informisanje migranata o opasnosti zaraze od kovida 19“, navode u Komesarijatu.

I pored činjenice da je u centrima epidemiološka situacija bolja nego van njih, kod migranata i aktivista koji im pomažu postoji bojazan da bi moglo ponovo da dođe do potpunog zatvaranja centara, kao što je bio slučaj tokom vanrednog stanja.

Tim pre kada se uzmu u obzir javni nastupi novopostavljenog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, koji je dva puta u kratkom vremenskom razmaku lično učestvovao u policijskim „akcijama pronalaska iregularnih migranata“, upozoravajući ih da će svako ko se kreće bez dozvole naići na „odgovor MUP-a“.

Ovaj scenario postaje još izvesniji kada se ukrsti sa podatkom da je vlast mogućnost zatvaranja centara učinila zakonski izvodljivom i bez uvođenja vanrednog stanja.

Naime, izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje je nedavno usvojio novi saziv skupštine, predviđena je mogućnost da se uvede preventivna mera ograničenje slobode kretanja licima u kolektivnom smeštaju.

Ovu meru naređuje ministar zdravlja „ukoliko postoje indikacije“.

Iz Komesarijata za izbeglice i migracije napominju da u ovom trenutku nema naznake iz nadležnog Ministarstva zdravlja niti iz Vlade Srbije o ponovnom zatvaranju centara za azil i prihvatnih centara u kojima su smešteni migranti.

Ipak, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) Sonja Tošković smatra da apsolutno postoji bojazan da će se ponoviti zatvaranje centara.

Beogradski centar je, podsetimo, zbog zatvaranja centara tokom vanrednog stanja podneo predstavku Ustavnom sudu Srbije, a potom i Evropskom sudu za ljudska prava.

„To što su tu mogućnost pretočili u zakon ne menja činjenicu da je lišavanje slobode migranata u suprotnosti sa Ustavom i međunarodnim konvencijama“, navodi Tošković dodajući da je posebno je problematično to što je praktično ostavljeno diskreciono pravo ministru da odlučuje o tome hoće li ili neće zatvoriti centre.

Pored pravnog, zatvaranje migranata bi otvorilo i neke praktične probleme.

Kako nam je rečeno u Komesarijatu, u toku jučerašnjeg dana u 19 centara širom zemlje smešten je 6.421 migrant.

Tokom vanrednog stanja u centrima ih je bilo više od devet hiljada.

U pojedinim centrima i u ovim okolnostima u kojima se deo migranata nalazi van centara postoji veliki problem prenaseljenosti.

Primera radi, prema podacima UNHCR-a za 22. novembar, u centru u Somboru gde kapacitet iznosi 120 ležajeva smeštena je 961 osoba.

U Principovcu je na 150 kreveta smeštena je 531 osoba, a u Adaševcima je kapacitet od 450 mesta višestruko nadmašen pošto se u tom centru nalaze 1142 osobe.

Izlazak uz dozvolu

Bojan Stojanović iz Beogradskog centra za ljudska prava pojašnjava da su pojedini centri prenaseljeni zbog toga što migranti nastoje da budu smešteni u onim centrima koji su bliži graničnim prelazima na severu i zapadu zemlje. „Stiče se utisak da se sprema teren za zatvaranje centara. Trenutno je na snazi režim po kojem ljudi mogu da napuste centar uz dozvolu Komesarijata. Ne slažem se da bi centre trebalo ponovo zatvoriti, ali važno je, zbog bezbednosti države, ali i samih migranata, shvatiti da mora da postoji neki vid kontrole ko se nalazi u centru“, ističe Stojanović.

close
U Srbiji zaražena svega tri migranta 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.