U svetu se tek ispituje svrsishodnost treće doze

Tako je studija objavljena u časopisu Nature, a čije rezultate je preneo Njujork tajms, pokazala da osobe koje su primile Fajzer-Bionek, ili Moderna vakcinu vrlo verovatno neće morati da prime treću (buster) dozu pod uslovom da novi korona virus ne mutira drastično. Kako se objašnjava, vrlo je moguće da ove dve vakcine pružaju zaštitu godinama.

Za preostale vakcine, još uvek nema dovoljno jasnih podataka koliko bi dugo mogao da traje imunitet, s tim da se sprovode istraživanja sa davanjem treće doze.

Ove nedelje javnosti su delimično postali dostupni i rezultati studije o davanju treće doze Astrazeneka vakcine. Istraživači sa Oksforda saopštili su da treća doza Astrazeneka vakcine stvara nivo antitela veći od onoga koji je primećen mesec dana nakon dobijanja druge doze. Rezultati ovog istraživanja još uvek nisu objavljeni, i oni su nastali na osnovu ispitivanja koje je obuhvatilo 90 volontera, koji su prvu dozu vakcine primili prošle godine, a treću u martu ove godine.

Istovremeno, prema pisanju Rojtersa iz aprila ove godine, mali broj građana Rusije primio je treću dozu vakcine Sputnjik V. Neki od njih su to učinili samoinicijativno, bez preporuke lekara, zaobilazeći trenutne protokole koji predviđaju davanje dve doze. Na drugoj strani, jedan broj istraživača instituta Gamaleja, vakcinisan je trećom dozom godinu dana nakon što su primili prvu dozu.

Direktor instituta Gamaleja Aleksandar Gincburg kazao je da je kod onih koji su dobili treću dozu primećen ogroman porast antitela u razmaku od nekoliko dana, što pokazuje da druga komponenta imuniteta, ćelijski imunitet, radi, što znači da ovim osobama revakcinacija zapravo nije bila potrebna. On je rekao i da se očekuje da zaštita koju pruža Sputnjik V traje dve godine, preneo je Rojters.

Najviše govora o davanju treće doze bilo je u pogledu Sinofarm vakcine. Treća doza onima koji su primili Sinofarm cepivo trenutno se daje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. Pri tome, kao treća doza ponuđena je Fajzer vakcina. U Bahreinu ona se daje šest meseci nakon primanja druge doze i to građanima koji su stariji od 50 godina, koji su gojazni ili koji imaju neku hroničnu bolest.

Podsetimo predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da će građani verovatno morati da prime treću dozu vakcine. On međutim nije precizirao kome će biti data treća doza, kada i pod kojim uslovima. Na drugoj strani državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je početkom ovog meseca da se za sada ne razmišlja o davanju treće doze vakcine, dodajući da se čeka stav proizvođača.

– Pratićemo šta proizvođači kažu i ako nam sugerišu da njihova vakcina ne daje dobre rezultate i to ne bude povezano s nekim komercijalnim marketingom, što će naša struka odlučiti, onda možemo da razgovaramo na tu temu. Zato ne bih sada zbunjivao građane Srbije pričama o trećoj dozi, kazao je Đerlek za Politiku.

Imunološkinja Emina Milošević rekla je juče za N1 da Srbija ima podatke koji mogu da pokažu koliko je koja od vakcina koje su u upotrebi efikasna. Kako je objasnila dovoljno je da se ukrste podaci o vakcinisanima i onima koji su bili pozitivni na PCR ili antigenskom testu pa da se vidi da li su i u kojoj meri vakcinisani u Srbiji obolevali od kovida. Ona je isto rekla ranije i za Radio Slobodnu Evropu. „Nas zanima da li se čovek razboleo (nakon vakcinacije) ili nije, da li je dobio upalu pluća i da li je došlo do smrtnog ishoda. Imamo podatke koje treba pretočiti u informaciju i na osnovu toga zaključiti da li već sad postoji razlog da se daje treća doza vakcine. I ako da – kojoj starosnoj grupi, koji su to ljudi, da li je to populacija pod posebnim rizikom“, rekla je Milošević.

Rezultati kombinovanja

Istraživanje sa Oksforda koje je pratilo efikasnost kombinovanja različitih vakcina, a koje je takođe objavljeno ove nedelje, pokazalo je da osobe koje su vakcinisane različitim cepivima imaju snažan imuni odgovor. Dobrovoljci u istraživanju bili su podeljeni u četiri grupe – u jednoj su bili oni koji su primili dve doze Fajzer vakcine, u drugoj su vakcinisani sa dve doze Astrazeneke, u trećoj su bili ispitanici koji su kao prvu dozu primili Astrazeneku, a kao drugu dozu Fajzer vakcinu, a u četvrtoj obrnuto. Najveći nivo antitela imale su osobe koje su primile dve doze Fajzer vakcine. Sličan nivo antitela imali su oni koji su kao prvu dozu primili Astrazeneka vakcinu a kao drugu Fajzer. Manji nivo antitela imale su osobe koje su prilikom kombinovanja prvo primile Fajzer a potom Astrazeneku s tim da je taj nivo i dalje bio veći nego kod ispitanika koji su vakcinisani Astrazenekom u obe doze.