U trci za novog patrijarha petnaestak kandidata? 1Foto: FoNet/ MOD

Novi 46. poglavar SPC trebalo bi da bude izabran u ustavnom roku od tri meseca, ali se epidemiološka situacija već pominje kao mogući razlog za eventualno pomeranje Izbornog sabora za maj iduće godine.

Situacija sa koronom samo je dodatni momenat u predizbornoj crkvenoj „trci“ za novog patrijarha u kojoj, ako se održi sadašnja situacija, pravo glasa ima 43 arhijereja, od kojih 34 ispunjavaju uslov da budu i birani.

Za trojnu kandidaturu u drugom krugu biće potrebna najmanje 22 glasa.

Teoretski, svaki od 34 potencijalnih kandidata ima šanse da bude izabran za patrijarha.

U crkvenim izvorima spekuliše se da bar njih petnaestak ima ambicije da stavi „belu panu“ na glavu, ali se u svim medijskim spekulacijama, posebno prorežimskihh medija, favorizuju episkop bački Irinej (Bulović) i njegov duhovni sin mitropolit Porfirije, koji je više puta javno negirao da je „državni projekat za novog patrijarha“.

Obojica su viđeni kao kandidati vlasti, što ne isključuje i eventualnu „konkurenciji unutar njihove kuće“, ukoliko se stvar na vreme ne preseče na Andrićevom vencu.

Iako se čini da je iznenadni odlazak mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića) i patrijarha Irineja u razmaku od tri nedelje ostavio otvoren prolaz, pre svega vladici bačkom, ka tronu Svetog Save, poznavaoci crkvenih prilika tvrde da je situacija u Saboru, ipak, složenija.

Priča se da mnoge vladike nisu zaboravile prošlogodišnje skandalozno odlikovanje Aleksandra Vučića najvišim ordenom SPC zbog odbrane KiM, čemu je sad navodno pridodato i nezadovoljstvom zbog patrijarhove državne sahrane na kojoj su političari sedeli ispred „nepodobnih“ srpskih vladika.

Tu su i druge samovolje Sinoda.

Mereno odnosom (ne)kritičnosti prema Vučićevom režimu, posebno kad je reč o njegovoj kosovskoj politici, prema nezvaničnim ocenama Danasovih izvora, odnos snaga u Saboru gotovo je izjednačen, uz grupu „neopredeljenih“ vladika.

Tome treba dodati bogoslovske, liturgijske i sve druge razlike među srpskim arhijerejima, uključujući i stav prema ekumenizmu, Vatikanu, Fanaru, kao i uticaj vlasti, stranih ambasada, drugih crkava, moguću „kupovinu glasova“, čega je bilo, kako se spekuliše i 2010. na prošlom izbornom Saboru.

Šef ruske crkvene diplomatije mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev) jeste iskreno ispoštovao patrijarha Irineja kao „velikog ruskog prijatelja“, ali je dolaskom na njegovu sahranu, kako se priča, želeo i da „proveri“ da li SPC i dalje ostaje na kursu podrške Ruskoj pravoslavnoj crkvi u ukrajinskom sporu sa Carigradom.

Tu je i tokom patrijarhove bolesti isforsirano pitanje eventualne Papine posete Srbiji po crkvenim sajtovima i hrvatskim medijima, čemu je doprinos dan posle sahrane dao i novi šef srpske diplomatije i duhovno čedo patrijarhovog vikara – Nikola Selaković.

Iako je reč o saborskoj temi, Selaković je izjavio da je uveren da će se „steći uslovi sa strane i države i SPC da Papa poseti Srbiju“, napominjući da je Vučić o takvim odlukama uvek konsultovao sa pokojnim patrijarhom Irinejem, što se verovatno očekuje i od njegovog naslednika na tronu Svetog Save.

U trci za novog patrijarha petnaestak kandidata? 2

U ovom trenutku teško je reći ko bi sve mogao da se nađe u užem trojnom izboru.

Osim spekulacija o kandidatima iz Novog Sada i Zagreba, kao i navodnim ambicijama predsedavajućeg Sinoda mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma (Jevića), u kombinacijama se pominje i episkop budimljasko-nikšićki Joanikije (Mićović).

On je najozbiljniji kandidat i za novog mitropolita crnogorsko-primorskog.

U crkvenim krugovima tvrde, da osim što je potreban u Crnoj Gori, vladika Joanikije je navodno neprihvatljiv za vladiku bačkog.

Istovremeno u sedištu SPC podsećaju da na poslednja dva izborna sabora za poglavare nisu izabrani favoriti.

– Izborni sabor koji bira novog patrijarha čine svi aktivni arhijereji SPC – kako episkopi koji imaju eparhije, tako i vikarni episkopi. U sastav Izbornog sabora ne ulaze penzionisani episkopi. Pravo da biraju srpskog patrijarha imaju i svi arhijereji autonomne Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, pošto imaju upravnu i vlast sveštenodejstva u punom obimu, kao i drugi episkopi SPC. Što se tiče pasivnog biračkog prava, pravo da bude izabran za srpskog patrijarha ima svaki aktivni eparhijski arhijerej koji je najmanje pet godina upravljao nekom eparhijom. Za patrijarha ne mogu biti izabrani ni penzionisani episkopi, kao ni vikari koji nemaju svoju eparhiju. Isti uslovi se primenjuju i na episkope POA, što znači da oni mogu biti kandidati za patrijarha, ukoliko su aktivni eparhijski arhijereji sa iskustvom od najmanje pet godina upravljanja eparhijom – objašnjava za Danas pravni istoričar Zoran Čvorović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

On napominje da se „na početku Izbornog sabora sačinjava spisak svih kandidata koji ispunjavaju Ustavom SPC propisane uslove da mogu biti izabrani za patrijarha srpskog“.

Prema njegovim rečima, „drugo je pitanje, koje u ovom trenutku ne može normativno da se preispita, šteta koju jedinstvu SPC i njenom dobrom funkcionisanju pričinjava ustanova vikarnih episkopa, suprotna brojnim kanonima koji nalažu da u jednoj eparhiji može biti samo jedan episkop“.

Profesor Čvorović ukazuje da „uloga vikarnih episkopa dolazi do izražaja na Izbornom saboru gde se oni pokazuju kao deo glasačke mašinerije svog eparhijskog arhijereja, zbog čega najveće šanse za uspeh ima izborna kombinatorika onih arhijereja koji imaju najviše svojih vikara“.

– Postupak izbora novog patrijarha srpskog regulisan je Odlukom Sabora od 24. maja 2005, koja je objavljena u Glasniku SPC. Ova odluka je postala sastavni deo Ustava naše pomesne autokefalne Crkve i u skladu sa njom je 2010. izabran patrijarh Irinej. Bilo kakva promena u postupku izbora patrijarha u ovom trenutku bila bi protivna Ustavu SPC, pošto je članom 62. u stavu 2. Ustava SPC propisano da dok je patrijaraški presto upražnjen ne mogu se po pravilu donositi novi crkvenozakonski propisi. To je moguće prema članu 63. učiniti samo usled „hitne i neodložne potrebe“, a takvom potrebom se svakako ne može smatrati izmena postupka za izbor patrijarha – kategoričan je profesor Čvorović.

Imajući u vidu da su u SPC trenutno upražnjene tri eparhije – Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka, Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija valjevska, profesor Čvorović objašnjava da se najpre bira novi patrijarh na Izbornom saboru, a potom novi episkopi za upražnjene katedre na redovnom saborskom zasedanju.

Njihovi privremeni administratori imaju samo jedno pravo glasa – za svoju matičnu eparhiju.

Uslovi za pomeranje izbornog roka

– Rok od tri meseca u kome prema Ustavu SPC mora da se izabere novi patrijarh, određen je prema kanonskom roku od tri meseca, utvrđenom na Četvrtom vaseljenskom saboru, u kome mora da se izabere episkop za upražnjenu eparhiju. Autoritativni srednjovekovni kanoničari, kao što su Zonara i Valsamon, dopuštali su po izuzetku da se iz ozbiljnih razloga navedeni kanonski rok produži. Pošto ni Ustav SPC niti kanoni ne navode takve ozbiljne razloge, a srednjovekovni kanoničari su u njih ubrajali, primera radi, ratnu okupaciju, razlog za „probijanje“ ustavnog roka za izbor patrijarha mora biti krajnje ozbiljan. Pandemija može biti takav razlog samo ukoliko u narednim mesecima dođe do potpune obustave međunarodnog saobraćaja. Treba imati u vidu da Ustav SPC zahteva relativno visoki kvorum za Izborni sabor – da bi Sabor mogao da započne sa radom na njemu mora biti prisutno najmanje dve trećine aktivnih eparhijskih arhijereja, što znači da u kvorum ne ulaze vikarni episkopi. Ako znamo da SPC ima veliki broj episkopa u dijaspori, onda bi njihov nedolazak zaista stvorio problem oko sazivanja Izbornog sabora. Ukoliko se, pak, uspešno obezbedi kvorum, onda prema Ustavu SPC jedan prisutni episkop može po specijalnom punomoćju da glasa za jednog opravdano odsutnog episkopa – objašnjava profesor Zoran Čvorović.

Zadatak Vučićevog „ober-prokuratora“

– Očigledno je da se odlaskom patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija u Saboru izgubila kakva-takva ravnoteža snaga koja je postojala ranije, ali se može očekivati da će već u toku Izbornog sabora doći do izvesne preraspodele moći unutar episkopata SPC. Oko ambicija pojedinih vladika da budu izabrani za 46. srpskog patrijarha, svakako će biti formirani i novi uslovno rečeno episkopski tabori. Aktuelna vlast ima samo jednu brigu kada je u pitanju izbor novog srpskog patrijarha – kako da dobije na čelu SPC ličnost koja će imati više razumevanja za Vučićevu spremnost da trajno amputira Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije nego za viša puta ponovljeni stav Sabora da je bilo kakvo priznanje takozvane Republike Kosovo neprihvatljivo. Očigledno je da je ključnu ulogu u poslu državnog mešanja u izbor novog patrijarha Vučić dodelio svom „ober-prokuratoru“ Nikoli Selakoviću, čija je aktivnost na crkvenom polju ovih dana itekako primetna – ocenjuje profesor Čvorović.

close
U trci za novog patrijarha petnaestak kandidata? 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.