Veliki igrač na malom prostoru

o Braničevo Danas, podlistak dnevnika Danas obeležava skroman ali vredan jubilej – dvestoti broj u četvorogodišnjem periodu izlaženja.

– Svaki jubilej je vredan, ja sam slavio godinu, pet i deset godina mature, slavili smo pedeseti, stoti i danas dvestoti broj. Dve stotine nedelja biti pred čitaocima sa svežim i intrigantnim temama, sa ukazivanjima na probleme i mogućnostima njihovog rešavanja je veoma dugo vreme, to su četiri pune godine. Krajem avgusta tradicionalnim konkursom za satiričnu priču i aforizam posvećenim našem najvećem humoristi i satiričaru Milivoju Iliću koji ljubomorno negujemo kao naš brend, ulazimo u petu godinu izlaženja. Drago mi je što je taj konkurs dobio i međunarodni karakter, javljaju se autori iz Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Švedske, taj konkuers je izbrisao granice što me posebno ispunjava ponosom zbog našeg dragog kolege Milivoja Ilića koji je ostavio značajan trag i u satiri, i uknjiževnosti Požarevca i šire. Da nije Braničeva Danas njegovo ime bi vremenom izbledelo zbog čega je konkurs naš zadatak i naša misija, da ga održimo a samim tim i uspomenu na njega.

o Bez tabu tema sa otvorenim ulaskom u političke rasprave i sukobe, Braničevo Danas je u pomenutom periodu stekao zavidan broj čitalaca, a samim tim i tiraž bez remitende.

– Naš nedeljnik je od osnivanja do danas uvek ukazivao na greške lokalne samouprave, na ono što građane tišti, otvorio stranicu za dijalog, ljubomorno neguje starnicu reagovanja i pisma čitalaca, rečju, na neki način on je baveći se na izgled sitnim ljudskim problemima uspeo da za kratko vreme nađe put do čitalaca. Istina, pedeset posto Braničeva Danas posvećeno je komercijalnim stranama bez čega teško da bi opstao i ja se zbog toga svim saradnicima iz javnih i privatnih preduzeća, lokalnih samouprava i institucija zahvaljujem na podršci u stvaranju novine koja je stvorila jedan zavidan nivo čitanosti. Prošle nedelje bili smo na kolektivnom godišnjem odmoru, list je napravio pauzu u izlažemju i već sam imao oko pedesetak poziva čitalaca sa uglavnom istim pitanjem, a to je da list možda nije zabranjen? Nismo zabranjeni, nismo propali, idemo dalje. Predstoji nam burno političko leto zbog čega između ostalog nećemo imati pravo na odmor tako da smo na pravi način iskoristili pauzu oko formiranja Republičke vlade i eventualno ako se dogodi formiranje vlasti po vertikali, po lokalnim samoupravama gde ćemo morati da budemo prisutni sa temama koje itekako zanimaju čitaoce.

VeČna borba

o Vaša saradnja sa lokalnom samoupravom do konstituisanja nove Gradske uprave bila je na relativno zavidnom nivou, ona traje u kontinuitetu od prvog broja, tim pre što je SO Požarevac jedan od osnivača Braničeva Danas. Hoće li se nešto promeniti u tom odnosu konstituisanjem nove Gradske uprave?

– Mi sa Skupštinom opštine Požarevac imamo jedan solidan ugovor do kraja godine, bez obzira što su u pitanju manja sredstva u odnosu na Reč naroda koji je takođe privatno glasilo, i nadam se da će nova vlast ispoštovati taj ugovor. Imamo dobre odnose sa ljudima koji su sada u lokalnoj samoupravi a koji su pre toga bili u društvenim i javnim preduzećima kada smo korektno sarađivali, tako da tu ne vidim bilo kakav problem, ima pojedinačnih iskakanja koja ćemo rešiti na najbolji mogući način. Ima ljudi koji jedva čekaju da dođu na određene funkcije kako bi se između ostalog revanširali za pojedine napise u našem listu koji su bili objektivni, i ovom prilikom ja im poručujem da sloboda štampe zagarantovana ustavom Srbije mora da se poštuje, kao i Zakon o informisanju. Svi imaju pravo na greške, pa i novinari. Ako novinar nešto napiše što nekome nije po volji ili što je netačno, postoje dve zakonske mogućnosti da se nastala situacija razreši, a to su demanti i tužba sudu. Sve ostalo nije na civilizacijskom nivou, nije nešto što će nas približiti Evropi, tako da ja ne vidim neki veliki problem u daljoj saradnji sa lokalnom samoupravom. Na kraju krajeva i ako ne bude sufinansijera iz lokalne samouprave i javnih preduzeća, postoji dosta privatnih preduzetnika koji stoje iza toga, a na kraju krajeva i da niko finansijski ne stane iza Braničeva Danas on će izlaziti jer će najveći deo Srbije finansirati list Danas i mi ćemo morati da izlazimo jer u pitanju je brend koji je zaživeo na ovom području.

o Često puta ste potencirali da sredstva iz opštinskog budžeta namenjena informisanju nisu ravnomerno raspoređivana?

– Uvek sam bio, i sada sam za ravnopravnost u toj raspodeli ukoliko je bude bilo i ubuduće, jer građani, poreski obveznici svih interesovanja koji delom pune taj budžet moraju da budu informisani na isti način i da imaju informisanje pod istim uslovima. Ako smo privatizovali štampane medije, onda svi moraju da imaju isti aršin, baš kao i elektronski. Čak i da nisu privatizovani, kao što je primer Radio Požarevca koji je Javno preduzeće, Radio Boom 93 kao privatno mora da bude u ravnopravnom položaju jer su društvena i privatna svojina Ustavom izjednačena još pre dve hiljadite godine, u vreme režima Slobodana Miloševića. Zbog svega toga ne vidim razlog zašto svi ne bi imali isti aršin, zašto bi neko dobijao milion dinara mesečno, a neko ni dinar. Vreme je sasvim drugačije u odnosu na neka prošla vremena, građani traže pravu informaciju jer na nju imaju pravo kao poreski obveznici. Nadam se da će nova vlast shvatititi to i da će ujednačiti kriterijume za sve.

Ambicije

o Prošlog leta ste obećali dva puta nedeljno izlaženje Braničeva Danas u 2008. godini?

– Projekat na stolu, nije propao, ideja je da napravimo malo ozbiljniju priču kao uvod u nešto što je krajnji cilj Braničeva Danas, a to je dnevna novina za Braničevski okrug. Koncepcija je razrađena, imali smo nameru da to prvobitno ostvarimo privatizacijom lista Reč naroda, da u dogovoru sa zaposlenima, njihovim osnivačem i potencijalnim kupcima zajednički uđemo u jedan projekat kojim bi Reč naroda izlazio četiri dana, peti dan Braničevo kao mali požarevački NIN ili Vreme, a da dnevno podelimo po oblastima s tim što bi korice bile od osam strana Reč naroda ili Braničevo Danas, a unutra bi se kao poklon delio list Danas. To nije naišlo na razumevanje kod konzorcijuma koji je kupio Reč naroda, koji ga je preplatio, to je njihovo pravo. Ideja o izlaženju utorkom i petkom nije bačena u ad acta, intezivno se o tome razmišlja, projekat postoji ali treba finansijski i da se pokrije, postoje dobre mogućnosti i ja mislim da ćemo do kraja godine probati sa pilot projektom, a ono što je sasvim sigurno i izvesno, Braničevo Danas će uvek izlaziti petkom u listu Danas.

o Tekstovima Veliše Joksimovića, našeg istaknutog književnika i člana vaše redakcije, nedavno ste nagovestili i neke nove rubrike?

– Reč je o dva teksta u kojima je Joksimović obznanio i one malobrojne podsetio na dva značajna događaja u požarevačkom novinarstvu. U prvom, reč je o listu Razlozi koji je nakon prvog broja zabranjen, a koji su uređivali naš pokojni kolega Milivoje Ilić i Dragan Č. Stefanović koji je hvala Bogu živ. Drugi tekst odnosi se na satirični list koji je izlazio pod imenom Stršljen koji su takođe pokrenuli urednici lista Razlozi, a u tom nadasve zanimljivom tekstu zapisano je da su pre rata čak i robijaši imali svoj satirični list. Iz tog razloga razmišljamo da možda jednu stranu Braničeva Danas jednom mesečno posvetimo humoru i satiri, tim pre što u našem gradu imamo dosta autora od kojih su neki, poput Miodraga Lazarevića već postali afirmisani i van našeg okruženja. Učesnici smo svih događanja u gradu, prošle godine bili smo medijski sponzori brojnih kulturnih i sportskih manifestacija u Požarevcu. Osim naše akcije koju vodimo, a to je konkurs za satiričnu priču i aforizam, radili smo specijalne dodatke za Ljubičevske konjičke igre, Dane Milivoja Živanovića, Kulturno leto, pružali medijsku podršku Gitarijadi i slično. Nama nedostaju sportske strane, o tome razmišljamo i nadam se da ćemo biti u prilici da uskoro i tom rubrikom upotpunimo našu uređivačku koncepciju.

Kultura i Kostolac

o Kultura na stranicama Braničeva Danas je nešto čemu vi prostorno i pre svega sadržajno od prvog broja posvećujete posebnu pažnju.

– Tačka oslonca je kultura. To je priča koja pije vodu, mi ljubomorno negujemo stranicu kulture u našim novinama, izbegavamo da joj otkidamo prostor jer ima mnogo kulturnih događaja, nju niko ne finsnsira i to je naš doprinos razvoju duha i malo boljem odnosu prema nečemu što je evropsko i svetsko. Sve sa ciljem da pobedimo turbo folk, tehno muziku, da pobedimo neukus i niske strasti. Požarevac ima vrednu kulturnu baštinu, mi imamo odličnu saradnju sa Ministarstvom za kulturu, pre svega sa profesorom Koraćem koji je pomoćnik ministra kulture. On je po mom mišljenju od Viminacijuma napravio svetsko čudo, i evo u poslednje vreme dosta pomažemo njihovim idejama, bićemo medijski sponzori velikog koncerta 30. avgusta velike umetnice mecosoprana Eme Šaplin, o tome smo već i pisali.

o Pored redovne strane iz privrednog života, Kostolac je i sa drugim temama dosta zastupljen u vašim novinama. Za razliku od većine medija, vi ste redovno izveštavali i o političkoj situaciji u tom gradu, prvenstveno mislim na formiranje opštine Kostolac, inicijativu koja je godinama unazad bila kost u grlu požarevačkog političkog establišmenta.

– Građani Kostolca imaju prava na objektivno i pravovremeno informisanje, posebno kada su u pitanju teme koje možda nisu po volji i ukusu lokalne samouprave. Mi imamo odličnu, partnersku saradnju sa listom Glas proizvođača čija redakcija redovno, u svakom broju Braničeva Danas priprema jednu stranicu na kojoj dominiraju teme iz Privrednog društva TE- KO Kostolac, ali nije zapostavljena ni Mesna zajednica kao i ostala dešavnja iz oblasti kulture i sporta. Ta saradnja je na zavidnom nivou, tim pre što se Glas prizvođača kao pokretač mnogih akcija iz oblasti informisanja izdigao iz obične fabričke novine. Internet prezentaciji lista nedavno se na televiziji Club- Inn pridružila i kostolačka hronika koja u nekom skorijem vremenu kada Kostolac postane opština, može da preraste i u lokalnu televiziju. Ta buduća opština mora da ima razvijene medije i tu je Glas proizvođača preteča u odnosu na sve ostale. Mi imamo dobru saradnju i sa Gradskom mesnom zajednicom, preduzećima Autotransport, RIO i drugima.

o Za projekte koje planirate neophodna vam je i veća redakcija, veći broj pre svega mladih saradnika.

– Nama nedostaje izvestan broj kvalitetnih saradnika, mladih ljudi od ideja i pera, nadam se da ćemo u nekom narednom periodu uspeti da uz pomoć određenih vladinih i nevladinih organizacija napravimo edukativne seminare, edukativne škole da bi obezbedili kadrove ne samo za Braničevo Danas, već i za druge medije, pre svega elektronske. Na tom putu smo dosta dobro krenuli u saradnji sa televizijom Club-Inn u kojoj sam ja između ostalog i glavni urednik, uskoro ćemo početi i obuku tehničkog kadra za televiziju, ali i novinarskog koji će moći da se iskoristi i za štampane medije.

o Uz sve čestitke za jubilej, šta će se sve to danas događati u Braničevu Danas?

– Mi za kratko vreme imamo dve proslave, ova će biti skromnija i biće obeležena prijemom u Gradskoj skupštini, kao i jednim druženjem novinara. Sredinom avgusta je glavna proslava kada dodeljujemo nagrade za najuspešnije radove na konkursu Milivoje Ilić za satiru i aforizam, ugostićemo naše poslovne partnere, predstavnike svih lokalnih samouprava, autore i umetnike.

Vlast i kritičko mišljenje

o Vlast je promenljiva, pretpostavljam da se uređivačka politika Braničeva Danas neće menjati, prevenstveno kada je u pitanju konstruktivna i dobronamerna kritika?

– Naravno, mi moramo da negujemo kritičku formu, analitičko novinarstvo, moramo da ukazujemo na negativne pojave i probleme, bez obzira ko je na vlasti. Braničevo Danas, eventualno ukidanjem finansiranja od nekih struktura neće podleći bilo kakvim pritiscima i ucenama. I za onog koji plaća je interes da mu ukažemo na probleme kako bi ih rešio i napredovao dalje. Reč je o zajedničkom interesu i ja očekujem da tu neće biti većih problema. Moram da kažem i to, da se menja struktura vlasti na području Braničevskog okruga i da ćemo mi uspostaviti uspešniju saradnju sa lokalnim samoupravama tog područja. Zbog toga što nas je malo, što smo firma koja se gradi i koja je u usponu, imali smo dosta korektne odnose sa opštinama Požarevac i Golubac, u poslednje vreme nam se javlja i opština Veliko Gradište tako da verujem da ćemo vrlo brzo pokriti sve opštine i tako postati u pravom smislu reči regionalno glasilo. Da podsetim, Braničevo nije dobilo ime zbog okruga, već zbog prvog lista objavljenog u Požarevcu pod imenom Braničevo. Većina misli da je Građanin prva požarevačka i okružna novina, ali nije, i mi negujemo tradiciju tih prvih novina.

Smrt Mileta Veljkovića

U teškoj saobraćajnoj nesreći, na mostu na Velikoj Moravi, poginuo je 10. jula 2008. Mile Veljković (1955) u automobilu, zajedno sa prijateljima i saputnicima , Aleksandrom Mitrovićem (1977) i Radojkom Lukovićem (1959). Kolega i prijatelj Veljković nastradao je kada je iz Požarevca u Beograd krenuo na nekoliko sastanaka, uvek u vezi sa novinarsrtvom, kome je bio izuzetno predan.