Tena Prelec

Hvatanje ukoštac sa njima nije jednostavno i zahteva višestrana rešenja: željeni „trofej“ uspostavljanja bolje uprave ne može da bude ostvaren u periodu od nekoliko meseci, čak ne ni u petogodišnjem periodu, što je mandat Evropske komisije. Umesto toga, potrebna je strategija kojom će se izbeći kratkoročne pobede u korist dugoročnih dobitaka, uz uspostavljanje jasnih merila, pošteno nagrađivanje i kaznu, kao i upotrebu beskompromisnog jezika u oglašavanju zloupotreba. Studija Savetodavne grupe „Balkan u Evropi“ pod nazivom „Jačanje vladavine prava na Zapadnom Balkanu – poziv za revoluciju protiv partikularizma“ uspostavlja celovitu strategiju za bavljenje ovim pitanjem iz institucionalne, političke i sociološke perspektive. Ali, zašto bi države članice EU trebalo da budu zainteresovane za navedenu temu? Sa praktične tačke gledišta, razumljivo je da lideri i zvaničnici Evropske unije ponekad nisu voljni da prioritet stave na mukotrpan posao koji će uroditi plodom tek na duži rok, već više vole da se fokusiraju na održanje stabilnosti (ili na privid toga) i na dostižnije uspehe. Imajući u vidu jasne koriste za države Zapadnog Balkana, ipak, postoje brojni pragmatični razlozi – pored mnogih uzvišenijih – zbog kojih bi Evropska komisija, i bez sumnje, sve države članice Evropske unije (uključujući „odlazeće“ Ujedinjeno Kraljevstvo) trebalo da budu zainteresovane da se postaraju da se opsežna revolucija protiv „zarobljene države“ i korupcije odigra u državama koje pristupaju EU.

BEZBEDNOST

Prvo neposredno razmatranje odnosi se na obuzdavanje organizovanog kriminala i šverca droge koji potiču iz ovog regiona. Albanske grupe, naročito, postaju sve snažnija strana organizovana kriminalna grupa koja je aktivna u Zapadnoj Evropi. Britanska Nacionalna agencija za kriminal procenjuje da su oni sada treća najaktivnija grupa u švercu kokaina (što je skok sa osmog mesta za samo tri godine), upozoravajući da kriminalci sa Balkana uopšteno govoreći „nastavljaju da dominiraju veleprodajom kokaina, sa prisustvom u svim većim gradovima i rukovodeći mrežama snabdevanja, koje sežu do država proizvodnje i tranzita“, ostvarujući direktne veze sa proizvođačima u Latinskoj Americi. Dalje, Kancelarija UN za drogu i kriminal procenjuje da totalna vrednost heroina i opijuma prošvercovanog iz Avganistana preko „balkanske rute“ do Zapadne Evrope dostiže 28 milijardi dolara godišnje. Države sa slabom vladavinom prava predstavljaju sredinu koja više pogoduje rastu organizovanih kriminalnih grupa.

MIGRACIJA I POPULIZAM

Dodatni značajni razlog jeste da se obeshrabri migracija iz novih država članica EU – fenomen koji često koriste populističke partije da bi dobile podršku upotrebljavajući neliberalnu antiimigrantsku retoriku. Pitanje koje se često ignoriše jeste da, u odluci za emigraciju, vladavina prava može da nadjača, ili, makar, da prati, ekonomske motive. Primer Hrvatske je poučan u ovom smislu. Nakon što se pridružila EU u julu 2013, Hrvatska je doživela veliki porast emigracije – sa 12.800 građana koji su napustili tu državu 2012. godine, broj je praktično utrostručen na 36.400 u 2016. godini. Istraživanje Indeksa iz 2018. pokazalo je da su sva četiri osnovna motiva za napuštanje države koje su naveli ispitanici u vezi sa nedostacima u vladavini prava i uočenim prisustvom „nazadnih“ vrednosti („zbog korupcije“, „zbog primitivizma, verske nazadnosti i nacionalizma“; „Ne želim da hranim lopove i parazite“, i „zbog lopovskog HDZ-a“ (najvažnija vladajuća stranka), dok je ekonomski interes („niska plata“) tek na petom mestu. Slično, istraživanje koje je sproveo MojPosao pokazuje da je želja da se živi u državi sa prikladnijim „pogledima na svet i moralnim vrednostima“ (67 odsto ispitanika) jači razlog za emigraciju od perspektive pronalaženja bolje plaćenih poslova (56-58 odsto ispitanika).

Motivi koje naglašavaju građani koji napuštaju Hrvatsku veoma su slični onima koji su dominantni u drugim državama regiona. U Srbiji je, na primer, utvrđeno da su „aktivni članovi dijaspore“ – oni koji su zainteresovani za političke procese u svojoj matičnoj državi – zainteresovani za povratak, ali samo pod uslovom da se uspostavi sistem koji bi bio više meriokratski, što bi im omogućilo da budu slobodni od političkog uticaja. Ovaj novi talas migranata više nije nacionalno orijentisan, već oni imaju daleko naprednija gledišta od ranijih iseljeničkih zajednica. Drugim rečima, endemična „zarobljena država“ i korupcija odvraćaju progresivno orijentisane delove stanovništva. To ne pogoduje izbornim nadmetanjima u narednim godinama, povećavajući opasnost od populizma i nacionalizma u državama koje se pridružuju EU. U suprotnom, ukoliko bi takav trend bio preokrenut, motivisali bi se građani da ostanu u svojim državama, a privukao bi se i deo iseljenika da se vrate. Na srednji ili dugi rok, to bi pomoglo da se spreče problemi nedostatka liberalizma, sa kojima se danas suočavaju pojedine države članice EU.

STRANI AKTERI I POSLOVANJE

Tu je, dalje, poslovna perspektiva – postoji dokaz da manjak vladavine prava na Zapadnom Balkanu odbija uzorne zapadne investitore. Unapređenje uslova za vladavinu prava takođe bi omogućilo bolju poslovnu sredinu za delovanje takvih investitora – otvaranjem novih poslovnih prilika za države članice. Na kraju, i u vezi sa navedenim, prisustvo stranih aktera na Zapadnom Balkanu (poput Rusije, Kine, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata), blisko je povezano sa neformalnim, netransparentnim pristupom „odozgo nadole“ pravljenju poslovnih sporazuma. Ranije je priznato da EU treba da poveća angažovanje kako ovaj prostor ne bi „popunili“ navedeni akteri. Ipak, najrazumnije bi bilo pozabaviti se korenom ovog problema, unapređenjem transparentnosti i vladavine prava, budući da upotreba klijentelističkih mreža pomaže i podstiče prisustvo aktera koji vole da igraju političke igre i plaćaju mito, kočeći one koji ne mogu i neće da deluju na ovakav način.

Autorka je stručna saradnica na Evropskom institutu pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE). Tekst je izvorno objavljen na engleskom jeziku na blogu Savetodavne grupe „Balkan u Evropi“ (BiEPAG).

Prevod za Danas: M. Stojanović

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi