Švabić: Hrvatska policija najbrutalnija prema izbeglicama, tuče ih pendrecima i ponižava 1Foto: Medija centar Beograd

Publikacija “Dokumentovanje povrede prava na granici između Srbije i Hrvatske: Smernice za izveštavanje, zagovaranje i strateško zastupanje“, koju je objavila Rosa Luxembrug Stiftung, predstavljena je danas u Medija centru.

Publikacija, autora Nikole Kovačevića, ima za cilj da se pojedincima i udruženjima koja se bave zaštitom ljudskih prava izbeglica i migranata stavi na raspolaganje instrument kako bi im olakšao rad koji se odnosi na nezakonite granične prakse.

Kako je ukazano na današnoj konferenciji, jasno je da su se kolektivna proterivanja, zlostavljanje i arbitrarna lišavanja slobode izbeglica i migranata dešavala duž srpsko-hrvatske granice od 2016. do 2021. godine upkos svim naporima organizacija civilnog društva da se ona ne dese.

Vladan Jeremić iz Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, objasnio je da se Srbija nalazi na tzv. “Balkanskoj ruti” i da predstavlja jednu od tačaka ulaska u zemlje koje čine spoljne granice EU.

– Iz ovog razloga, posledice nezakonitih graničnih praksi susednih zemalja su svakodnevno vidljive u pograničnom pojasu na teritoriji Srbije. Uprkos tome što međunarodni i domaći pravni okviri nameću obaveze svakoj od tih država da moraju da poštuju, štite i ispunjavaju ljudska prava izbeglica, onih koji traže azil i ostalih migranata na njihovim granicama – ukazao je, između ostalog, Jeremić.

Nikola Kovačević, autor publikacije, istakao je da je ideja ovog priručnika da se pored zagovaranja i izveštavanja doda i komponenta strateškog postupanja, odnosno da ona bude izraženija u budućnosti.

– Kada se desi presuda Evropskog suda ili tela UN, tu je stvar jasna i tu nema prostora za politikanstvo i populizam. Autoritet tih tela bi trebalo da bude neupitan. – naveo je Kovaćević i objasnio da pored zadovoljenja prava žrtve, treba da se pokrene i idividualna odgovonost “onih koji su bili umešani u strahote koje se dešavaju na graicama”, ali i odgovornost države.

On je naglasio da ljudska prava treba da kroje bezbednosne politike.

Milica Švabić iz Klikaktiva – Centra za razvoj socijalnih politika u Beogradu, ukazala je da situacija na terenu pokazuje da se ove godine značajno povećao broj izbeglica na teritoriji Srbije, te da trenutno postoji preko 14 neformalnih naselja.

– Pored rute preko Hrvatske i Mađarske, od prošle godine je veoma aktivna i ruta koja vodi preko Rumunije. Takođe, mnogo je aktivnija granica između Srbije i Bosne. Prema našim podacima sa terena, trenutno na srpskoj strani srpsko-hrvatske granice trenutno boravi oko 4.000 ljudi, uključujući porodice i maloletnike bez pratnje. Oni borave u tri kampa u opštini Šid, njih 1.800, dok se ostali nalaze po neformalnim naseljima – navela je Švabić.

Pored ovog broja, dodala je, veliki je broj ljudi koji ne borave tu, već na primer, u kampovima u Beogradu.

– Svedočenja izbeglica govore da je od svih policija hrvatska najbrutalnija, i da koristi najveći obim nasilja. Ova nasilna i nezakonita proterivanja izbeglica, umesto da im se omogući azil, hrvatska policija ih nasilno proterije i vraća na teritoriju Srbije. Hrvatska policija bukvlno fizički gura ljude na teritoriju Srbije. Ono što je važno napomenuti je da se ova nasilna proterivanja ne dešavaju sa srpskom policijom niti sa bilo kim sa srpske strane – ukazala je, izmešu ostalog, Švabić.

Ona je dodala da hrvatska policija izbeglice i migrante tuče pendrecima, udara im šamare, ponižavaju ih i muče, teraju ih da se skinu u donji veš, vrlo često im zapale stvari, i onda ih nateraju pod pretnjom oružijem i nasiljem da se peške vrate na teritoriju Srbije.

Inače, kako je ukazano, publikacija “Dokumentovanje povrede prava na granici između Srbije i Hrvatske: Smernice za izveštavanje, zagovaranje i strateško zastupanje“ treba da doprinese:

– Pružanju smernica organizacijama civilnog društva o tome gde, kako i kada da dokumentuju i pravno se suprotstave nezakonitim graničnim praksama duž srpsko-hrvatske granice.

– Povećanju kredibiliteta i pouzdanosti izveštaja koji se objavljuju o pojedinačnim incidentima kroz primenu multidisciplinarnog pristupa.

– Obaveštavanje različitih aktera o mogućim pravnim putevima za borbu protiv štetnih graničnih praksi koji postoje na nacionalnom i međunarodnom nivou. Te pravne putevi mogu zajednički koristiti organizacije civilnog društva u Srbiji i Hrvatskoj uz pomoć nezavisnih pravnika i one potencijalno mogu dovesti do povećanja strateških slučajeva pred telima za zaštitu ljudskih prava.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.