Mediji slobodni samo na papiru 1Foto: EPA EFE/ OLIVIER HOSLET

Ograničeni napredak koji Srbija ostvaruje ispunjavajući obaveze evrointegracija imaju malo uticaja na uslove u kojima rade novinari u Srbiji, konstatovano je na jučerašnjem predstavljanju Alternativnog izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23.

Fokus izveštaja koji je u prostoru Miljenko Dereta na Dorćolu predstavilo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) bio je na obavezama iz akcionog plana za poglavlje 23, u delu koji se tiče slobode i pluralizma medija. I pored toga što se većina konkretnih obaveza iz plana vodi kao izvršena ili da se izvršava, u NUNS-u su istakli da se to ne vidi u praksi.

– Samo usvajanje zakona ili neke druge odredbe ili mere ne bi trebalo da bude jedini indikator koji se uzima u obzir kada se ocenjuje ispunjenost neke mere. U tom smislu, možda bi trebalo razmotriti izmenu pokazatelja koji ocenjuju učinak neke mere, kazala je Marija Babić, pravnica NUNS-a predstavljajući izveštaj.

Ilustrujući ovu tvrdnju ona je iznela podatke o bezbednosti novinara koji se ne menjaju drastično, iako se većina mera iz akcionog plana smatra uspešnim.

Pa tako od 57 predmeta koja su tužilaštva evidentirala po krivičnim prijavama zbog ugrožavanja bezbednosti novinara u 2020. godini, bilo je svega tri osuđujuće presude, kao i dva slučaja na koja je primenjen princip oportuniteta. Do avgusta ove godine, istaknuto je na predstavljanju izveštaja, izreknuta je svega jedna osuđujuća presuda za ugrožavanje bezbednosti novinara.

To je posebno zabrinjavanjavajuće kada se ukrsti sa podacima iz NUNS-ove baze napada na novinare prema kojoj je prošle godine bilo zabeleženo 32 fizička i 50 verbalnih napada na novinare.

Kao pozitivnu meru Marija Babić je naglasila donošenje obavezujućeg uputstva Republičkog tužioca u decembru 2020. godine koje je dodatno preciziralo način postupanja tužilaštva u slučajevima napada na novinare.

Ipak, sa druge strane toga, nalazi se činjenica da veliki broj napada na novinare i dalje nema sudski epilog, ali i činjenica da još uvek nema pravosnažne presude za nijedno od tri ubistva novinara.

Babić je dodala da tužilaštva i policija retko kada samoinicijativno, po službenoj dužnosti, reaguju kada su napadi na novinare u pitanju i da i dalje čekaju da se ti napadi prijave, pre nego što počnu da postupaju.

Tanja Maksić, istraživačica BIRN-a apostrofirala je izmene Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kao najznačajnije korake predviđene Akcionim planom u delu koji se tiče medija.

– Radna grupa za izradu nacrta izmena Zakona o javnom informisanju je završila svoj deo posla i sada nam predstoji javna rasprava. Ono što nas je zabrinjavalo to je činjenica da je čak tridesetak organizacija učestvovalo u radu radne grupe, od kojih su neke GONGO organizacije. Što se tiče Zakona o slobodnom pristupu moram da kažem da smo dobili jedan zakon koji na papiru nije loš, ali koji i dalje ima nekih mana, navela je Maksić.

Govoreći o privatizaciji medija ona je istakla da su u prethodnom periodu privatizovane Večernje novosti i Tanjug, dodajući da je i navedenim primerima nastavljen obrazac po kojem državni mediji prodajom postaju partijski mediji.

Kod REM-a ništa novo

Pravnica NUNS-a Marija Babić je govoreći o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) istakla da tu nema „ništa novo“ i da ovo telo ne obavlja svoj posao na nezavisan i transparentan način. Ona je napomenula da je REM u 2019. godini od 437 prijava građana, izreklo svega sedam mera i to tri mere opomene i četiri mere upozorenja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.