Foto: FoNet/ Marko Mišić

… udeli i građevinsko zemljište Aerodroma „Konstantin Veliki“ sa Grada na Republiku. One su ocenile da je prilikom donošenja ovakvih odluka prekršen niz zakona i gradskih akata, na štetu javnog interesa, imovine grada i građana Niša.

U Inicijativi, takođe, podsećaju da je zadatak Gradskog pravobranilaštva da štiti interes, prava i imovinu lokalne samouprave, te je nejasno kako je ono moglo da bude saglasno sa poklanjanjem niškog aerodroma, kao izuzetno važnog gradskog resursa, koji pritom beleži veliku poslovnu ekspanziju u poslednje tri godine. Pravobranilaštvo je, inače, bilo dužno da pruži i svoje pravno mišljenje u vezi sa nedavno zaključenim ugovorom između Grada i Vlade Srbije, kojim su osnivačka prava niškog aerodroma (JP Aerodroma Niš) besplatno ustupljena Republici. Za sada je neizvesno koji su pravni argumenti opredelili Pravobranilaštvo da ne reaguje u zaštiti Aerodroma kao gradske imovine, odnosno pruži pozitivno mišljenje za zaključenje tog ugovora.

– Osporavanim upravnim aktima (odlukama Skupštine grada, prim. aut.) pričinjena je šteta u iznosu od 8,4 milijarde dinara, kolika je vrednost Aerodroma „Konstantin Veliki“ i javnog preduzeća „Aerodrom Niš“, te na taj način Grad Niš biva oštećen i ostaje bez resursa kojima bi trebalo da upravlja u javnom interesu sa ciljem razvoja lokalne zajednice i razvoja regiona – navodi se u obraćanju Udruženog pokreta slobodnih stanara, Media&reform centra, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i Proaktiva Gradskom pravobranilaštvu.

U tom obraćanju se, takođe, podseća da su svi problemi koji su se javljali tokom rada Aerodroma „Konstantin Veliki“ od 2002. godine „bili prouzrokovani rigidnim odnosom centralnih vlasti prema Aerodromu, blokiranjem dozvola avio-prevoznicima ili blokiranjem raznih saglasnosti i elaborata na tehničke uslove“.

– Ovakav odnos kulminira sadašnjim pokušajem otimanja aerodroma, uz lažno prikazivanje investicija doo Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) kao državnih, kao uz pretnje i odmazdu prema odbornicima koji se ne slažu s ovim direktivama centralnih vlasti i pretnjama privremenih funkcionera na raznim nivoima vlasti – navodi se u njihovom obraćanju.

Ove organizacije su navele i, po njihovim ocenama, brojna kršenja zakona i podzakonskih akata prilikom donošenja ovih štetnih skupštinskih odluka. Jedan od osnovnih propusta je, kako ocenjuju, pogrešno utvrđeno činjenično stanje o „navodnim budućim investicijama ili nosiocu investicija“, a koje je poslužilo za donošenje štetnih odluka. U Zaključku Vlade, na osnovu kojeg su donete sporne odluke Skupštine grada, nisu navedene bilo kakve investicije i druge obaveze Republike prema Aerodromu i Gradu Nišu po preuzimanju aerodroma. Takođe, investicije koja je planirala SMATSA, a koja je deo Evropske mreže EUROCONTROL, i finansira se iz preleta avio-kompanija a ne iz državnih budžeta, netačno su predstavljene kao investicije države Srbije.

– SMATSA je potpisala ugovor o zajmu sa Evropskom investicionom bankom (EIB) vredan 45 miliona evra za osavremenjavanje i izgradnju objekata kontrole leta i radarskih sistema na aerodromima u Srbiji, te će i kontrolni toranj na Aerodromu „Konstantin Veliki“ biti izgrađen bio aerodrom u vlasništvu grada ili republike, što je za tu investiciju SMATSA potpuno nebitno. Dakle, nije potrebno da se ugasi gradsko JP „Aerodrom Niš“ i aerodrom preda republici da bi se realizovala ovakva investicija – navodi se u dopisu ovih organizacija Pravobranilaštvu.

One kažu da je ovim skupštinskim odlukama prekršen i Zakon o javnim preduzećima, koji osnivaču tih preduzeća daje pravo da menja njihovu unutrašnju organizaciju i ograničava im pravo raspolaganja sredstvima u javnoj svojini „samo u slučaju poremećaja u njegovom poslovanju“. Javno preduzeće Aerodrom Niš ne da nije imalo poremećaje u poslovanju, već je beležilo poslovnu ekspanziju, a ove godine dostiglo i nivo samoodrživosti.

Prema njihovoj oceni, jednom od skupštinskih odluka „povređen je Zakon o vazdušnom saobraćaju i prateći podzakonski akti“. U njoj se nalaže niškom aerodromu da, u saradnji sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva, sprovede potreban postupak kojim će se izvršiti prenos sertifikata aerodroma na „budućeg operatera“. Ovaj zakon ne poznaje kategoriju „budućeg operatera“, a u Srbiji su registrovana samo dva operatera sa sertifikatima, a to su aerodromi „Nikola Tesla“ i „Konstantin Veliki“, te je potpuno nejasno ko bi „budući operater“ i mogao biti.

Ove nevladine organizacije dodaju da je prilikom donošenja štetnih skupštinskih odluka prekršen i Pravilnik Skupštine grada. Predsednik Skupštine Rade Rajković sam je odložio do daljeg „aerodromsku“ sednicu zakazanu za 10. april, tako što je odbornicima i javnosti poslao obaveštenje o odlaganju, a takvu odluku mogu doneti samo odbornici glasanjem.

Pravobranilaštvo ćuti

Gradsko pravobranilaštvo juče nije odgovorilo na pitanja Danasa u vezi sa obraćanjem organizacija u Inicijativi „Ne damo niški aerodrom“. Ono nije objasnilo ni svoj pravni stav u vezi besplatnog ustupanja gradske imovine, Aerodroma Niš Republici, i odsustvo svog reagovanja na to, što smo takođe zatražili.

Više tužilaštvo bez konkretnog odgovora

Naš list je juče upitao Više javno tužilaštvo da li je postupalo i koji je rezultat postupanja u vezi sa nedavnim obraćanjem Inicijative „Ne damo niški aerodrom“, koja je, kako je saopšteno na konferenciji za novinare Inicijative, zahtevala od njega da ispita da li ima osnova za pokretanje krivične istrage protiv odgovornih u vezi sa besplatnim ustupanjem aerodroma državi. Viša javna tužiteljka Borica Mitić je kazala da je Inicijativa 3. avgusta uputila tužilaštvu zahtev za pokretanje upravnog spora protiv odluka Skupštine grada, te da je tužilaštvo 16. avgusta „donelo odluku“, a podnosiocima zahteva prosledilo odgovor. Mitić nije dogovorila Danasu kakva je odluka tužilaštva.

Tužba Upravnom sudu

Ove nevladine organizacije, kao i gradski opozicioni odbornici Branislav Jovanović i Dejan Petković, podneli su tužbu Upravnom sudu u kojem, takođe, traže poništenje tri skupštinske odluke kojima se osnivačka prava, udeli i zemljište aerodroma besplatno ustupaju Republici. Tužba je podneta 23. jula ove godine.