Američki poreznici moći će da češljaju račune srpskih građana, banke za sada samo sakupljaju podatke

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić juče je pokrenuo poseban postupak nadzora i od banaka zatražio da se izjasne o svrsi i pravnom osnovu takve obrade ličnih podataka. Šabić je upozorio da je u svim slučajevima kada se obrada podataka vrši uz pristanak klijenta, neophodno da taj pristanak ne bude uslovljen, jer „iznuđen ne može da proizvodi pravno dejstvo, te da bi obrada podataka po takvom „osnovu“ bila nedozvoljena, suprotna Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti“.

– Na teritoriji Srbije niko ne može sprovoditi nacionalne propise druge zemlje koji su u suprotnosti sa propisima Srbije. U konkretnom slučaju bilo bi neophodno da se zaključi međunarodni ugovor između Srbije i SAD-a. Takav ugovor bi trebalo da ratifikuje Narodna skupština zakonom i tek tada taj zakon bi, kao deo našeg pravnog poretka, predstavljao valjan pravni osnov za obradu podataka o ličnosti – izričit je Šabić, koji smatra da bi Narodna banka Srbije trebalo da reaguje zbog toga što banke odbijaju da otvore račune građanima koji ne pristanu na potpisivanje dozvole da se njihovi podaci prosleđuju u Ameriku, jer time, kako smatra, banke krše zakon.

Ali, kako stvari stoje, NBS nema nameru da posluša Šabića. Na pitanja Danasa o zakonitosti ovakvog postupanja banaka i merama koje će preduzeti po tom pitanju, centralna banka nam uopšte nije odgovorila, već nam je samo prosledila prilično „nemušto“ saopštenje.

„U Srbiji su u toku aktivnosti u cilju primene (američkih) FATCA propisa (Foreign Account Tax Compliance Act – Zakon o doslednoj primeni poreskih propisa na račune u inostranstvu). Primena FATCA propisa se vrši kroz zaključenje bilateralnih međunarodnih sporazuma, u konkretnom slučaju, sporazuma između Srbije i SAD. Taj sporazum imaće za cilj uspostavljanje organizovane razmene informacija u cilju optimizacije naplate poreskih prihoda SAD od njenih poreskih obveznika, koji poseduju sredstva na računima koji se vode u Srbiji. NBS je 2. jula Ministarstvo finansija obavestilo o potpisanoj potvrdi namere Srbije da zaključi sporazum povodom FATCA propisa i saglasnosti za uključenje na listu jurisdikcija na FATCA veb-sajtu, što znači da je Srbija u visokom stepenu usaglašenosti sa SAD u pogledu tekstova sporazuma. NBS do sada nije tim povodom izdavala preporuku bankama, ali će kada sporazum bude potpisan, biti uključena u njegovu primenu“, naveli su u centralnoj banci, bez osvrtanja na bilo koje od spornih pitanja.

U većini banaka juče nisu bili spremni da govore o ovoj temi, ali su nam nezvanično potvrdili da su počeli da od novih klijenata traže saglasnost za deljenje podataka sa Amerikancima, ali da za sada te saglasnosti samo čuvaju. Za slanje informacija čekaju potpisivanje međudržavnog sporazuma. Kako kažu, njihove matične banke iz EU zemalja su već potpisale sporazume sa SAD, pa su i one kao deo tih grupacija dužne da od klijenata traže dozvolu za slanje podataka. Potvrđuju i da građanima koji odbiju da potpišu taj dokument neće hteti da otvore račun, ali u zakonitost takvog postupka nisu ulazili.

Komercijalna i Erste banka su jedine dve koje su o ovome htele javno da se izjašnjavaju.

U Komercijalnoj kažu da će dozvolu za slanje podataka tražiti samo od klijenata koji imaju neke veze sa Amerikom.

„U postupku identifikacije zaposleni utvrđuje potencijalni SAD status klijenta na osnovu uvida u lična dokumenta i drugu dokumentaciju. Indikatori na osnovu kojih se utvrđuje potencijalni status poreskog obveznika SAD su državljanstvo SAD ili SAD rezidentnost vlasnika računa, mesto rođenja vlasnika računa u SAD, adresa prebivališta ili poštanski fah u SAD, važeći telefonski broj klijenta u SAD, punomoćje ili ovlašćenje za potpisivanje dato osobi koja ima adresu u SAD i otvaranje računa za prijem priliva iz SAD ili prenos sredstava u SAD (na primer prijem penzije iz SAD)“, navode u Komercijalnoj banci.

Ako je ispunjen neki od indikatora, banka će od klijenta tražiti da popuni obrazac W9, kojim potvrđuje, odnosno obrazac W8, kojim negira status američkog poreskog obveznika.

„Izjava – saglasnost za obradu i prenos podataka koji će biti dostavljeni američkom poreskom organu (IRS) klijent potpisuje samo ako je potpisao obrazac W9“, podvlače u Komercijalnoj. Da ipak može i drugačije ako se zarad privatnosti srpskih klijenata odreknete američkih, pokazuje primer Erste banke, koja je jedina Danasu odgovorila da podatke svojih klijenata neće slati u SAD.

– Erste banka ne traži od građana koji žele da otvore račun da potpišu bilo kakvu izjavu u vezi sa primenom FATCA. Naime, Erste banka se izjasnila kao „Participirajuća strana finansijska institucija bez SAD klijenata“, a taj status podrazumeva obavezu da se ne uspostavljaju novi poslovni odnosi sa državljanima SAD ili licima koja imaju poslovni interes u SAD. Građanima koji su državljani SAD ili imaju poslovni interes u toj zemlji Erste banka stoga ne može da otvori račun, a na otvaranje računa ostalih građana ovaj propis nema uticaj – kažu za Danas u ovoj banci.

Poverenik mora da odobri slanje podataka

„Imajući u vidu činjenicu da SAD nisu potpisnice Konvencije 108 Saveta Evrope i pored postojanja pravnog osnova u vidu eventualno donetog zakona o ratifikaciji, iznošenje podataka o ličnosti iz zemlje i tada bi podrazumevalo dozvolu Poverenika, nakon sprovedenog postupka u kome bi se utvrdilo da li su ispunjeni svi uslovi u skladu sa članom 53 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, upozorava Šabić.