Cene u maloprodaji u Srbiji su upola manje od evropskog proseka, a potrošači istu robu plaćaju manje u Makedoniji i Bugarskoj. U BiH, Albaniji i Rumuniji su potrošačke cena na 52 odsto proseka EU, u Crnoj Gori na 55 odsto, Mađarskoj na 62 odsto, Hrvatskoj na 67 odsto, dok u Grčkoj iznosi 84 odsto.
Najviše cene u Evropskoj Uniji su u Danskoj, Luksemburgu, Irskoj i Švedskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji. Još skuplje robu i usluge plaćaju stanovnici Islanda – 166 odsto, za kojima slede Švajcarci sa 159 odsto proseka EU i Norvežani sa 143 odsto, prenosi Eurostat.
Kad je reč o hrani i bezalkoholnim pićima, najniže cene su u Makedoniji – 58 odsto, a za njom sledi Rumunija i Poljska. Od članica EU najskuplje hranu i piće plaćaju Danci, a izvan Unije Švajcarci s prosekom od 168 odsto, Norvežani sa 161 odsto i Islanđani sa 156 odsto.
U Srbiji cu cene hrane i pića na 72 odsto proseka EU, što je nešto niže od BiH i Albaniji (75 odsto) i Crne Gore (79 odsto), kao i Bugarske (73 odsto).
Cene alkoholnih pića i duvana u Srbiji su upola manje od proseka EU. Najjeftiniji su u Makedoniji (41 odsto), dok je skuplje u BiH (53 odsto), Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji. Najskuplje cene alkohola i duvana su na Islandu – 228 odsto proseka EU i Norveškoj 226 odsto.
Odeća u Srbiji košta blizu proseka EU (93 odsto). Manje od Srbije je plaćaju građani Makedonije, BiH, Bugarske, Mađarske i Velike Britanije. Električni kućni aparati u Srbiji koštaju iznad proseka EU – 108 odsto. Slično plaćaju i građani BiH i Albaniji i Makedonije, dok je u Crnoj Gori njihova vrednost u maloprodaji na 97 odsto proseka EU.
Najmanje za električne kućne uređaje plaćaju Irci (86 odsto) i Poljaci (89 odsto), Česi, Britanci i Bugari.
Kad je reč o cenama u restoranima i hotelima, u Srbiji su one skoro upola manje od proseka EU. Za jeftiniji novac može da se jede i spava u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. BiH je na 55 odsto proseka EU, a Crna Gora na 58 odsto.
Najskuplje restorane i hotele ima Island – 186 odsto proseka EU, zatim slede Norveška, Švajcarska i Danska.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Umesto „bolje efikasnosti“, ipak samo podignute putarine
U Srbiji zbog epidemije više od 2.000 ljudi izgubilo posao u turizmu
Ajde… neka je bas ovako sa cim se ne mogu u potpunosti sloziti. Hemija npr. u Cirihu ima istu a negde i nizu cenu ako poredimo iste proizvode, bebi oprema i hrana takodje. Deo prehrambenih proizvoda takodje je jako slican. Ono sto i dalje pravi ogromnu razliku jeste sam kvalitet proizvoda (prehrana, garderoba, hemija i sl.). Statistika nije bas za svakog, pogotovo sto se uvek cuti na osnovu kojih podataka je izvucen zakljucak.
Ne znam odakle vam ove budalaštine, znam samo da taj novinar ili nije izašao iz Srbije ili ne zna o čemu piše.
Dakle uglavnom je sve tu negde ili malo skuplje, prosek nam vade jeftiniji hoteli i restorani, hvala bogu pa sirotinja može da računa na jeftinije hotele.
А каква је ситуација са нашим примањима? Колика је наша куповна моћ?
A tek plate koliko su niže …
‘ajd, recimo da je tamo sve duplo skuplje no kod nas, al, znamo da su njihova najmanja primanja veća od naših od 7-10 puta, jer naša nije k’o što vele predsednik i premijerka, već jeste oko 200-250 eura. Pa, kol’ko je onda tamo jeftinije no ovde a kvalitet nam se ne može ni porediti sa njihovim. Em smo najskuplja zemlja za nas, em za te pare plaćamo bofl… Sopstvena vlast nas truje i bestidno naziva i pravi debilima… Bedne li zemlje, vlasti i građana. A gle divne Rumune, za dan protesti, za dan skidaju svoje gmazove s vlasti… Dokle ćemo trpeti svoje haračlije…
Bilo bi sjajno kad bi pri tome primanja bila upola manja.
Ko ume da čita saznaće staru činjenicu – hrana, odeća, kućanski aparati u uređaji su skupi (sve ono što treba normalnoj porodici), dok su cigarete, alkohol, hoteli i restorani jeftini (sve ono što porodici zapravo i ne treba, ali je privlačno turistima). Nedostaju cene nekretnina, najma i komunalija. Nekretnine, bar u urbanim sredinama, svakako nisu jeftine, zapravo su iznad proseka centralne i istočne Evrope. Komunalije su realno prosek centralne Evrope – jeftina struja (osim crvene koja je mnogo skupa), jeftina voda i otpad, skupo grejanje (koje god), skup parking. Skupa je i administracija – lične karte, saobraćajne, skupa je jako registracija automobila kao i gorivo.