Foto: EPA-EFE/ ALEXANDER BECHERCEP ocenjuje da, iako Srbija već 10 godina ima zakon o zaštiti prava potrošača koji je u velikoj meri usklađen sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji, u praksi ta pravila nisu uvek efektivna.
„Potrošači u Srbiji su ustavna kategorija, i Ustavom su zabranjene nečasne radnje na tržištu. Ali, u stvarnosti, borba sa trgovcima je najčešće borba sa vetrenjačama“, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
CEP navodi da su učestale poslovne prakse trgovaca kojima se narušavaju prava i interesi potrošača, kao što su nepravične ugovorne odredbe, nepoštene poslovne prakse, sistematsko odbijanje reklamacija potrošača. Trgovci, dodaje se u saopšenju, ne zaziru od povrede zakona i procenjuju da takva ponašanja neće biti sankcionisana.
Postojeći institucionalni model zaštite se pokazao neefikasan, najviše zbog problema u pravosuđu, ocenjuje CEP i dodaje da institucionalni mehanizmi nisu dovoljno snažni ili uopšte ne funkcionišu.
„Kada trgovac odbije reklamaciju potrošača, opravdano ili ne, prvi sledeći korak u zaštiti prava potrošača je sud. Međutim, pristup sudu je vrlo otežan, troškovi su često mnogo veći od vrednosti spora, parnice dugo traju, a odlikuje ih i velika pravna nepredvidljivost“, kaže Dušan Protić iz CEP-a.
Kao moguća rešenja Protić predlaže jačanje ili proširenje nadležnosti postojeće Komisije za zaštitu konkurencije, jačanje vansudskog rešavanja sporova, naročito osnivanjem specijalizovane potrošačke arbitraže i uvođenje institucije Zaštitnika potrošača, kao institucije koja bi reagovala po potrošačkim prigovorima i davala naloge trgovcima da otklone povrede koje su uočene u njihovoj poslovnoj praksi.
„Institucije opšteg i specijalizovanih ombudsmana su se pokazale uspešne u Srbiji, bar kada je u pitanju ugled koji uživaju u javnosti i spremnosti građana da im se obraćaju. Posebno je važna praksa Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost i Poverenika za informacije od javnog značaja na informisanju građana o njihovim pravima i načinu zaštite tih prava. Zato smatram da bi uvođenje Zaštitnika potrošača, po ugledu na ove institucije bilo najbolji korak ka jačanju potrošačkih prava“, smatra Nebojša Lazarević, član Užeg pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, zadužen za pitanje zaštite potrošača.
Lazarević dodaje da potrošački ombudsman postoji u pojedinim zemljama Evropske unije, i da bi ta tela mogla da budu model prilikom uvođenja slične institucije u Srbiji.
Papović takođe smatra da bi uvođenje Zaštitnika potrošača bilo dobro rešenje.
Zaštitnik bi, prema njegovim rečima, mogao da donosi smernice, vodi postupke kolektivne zaštite i podnosi prijave sudijama za prekršaje za slučaj nepoštovanja naloga koje izdaje trgovcima.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Centar za evropske politike: Zaštitnik potrošača – karika koja nedostaje
CEP: Pravo potrošača samo na papiru
na to se svodi pravo potrošača.
Moje dete od malena skija i planinari tačno znam šta mogu da očekujem od ski pantalona, jer kupujemo ski pantalone ne samo za njega, nego za sve članove porodice.
Na ski pantalonama, pored oskudne deklaracije na srpskom, je čitava knjižica na engleskom koja garantuje i vodootpronost.
Prvi put sam kupila ski pantalone čija deklarisana vodootpornost nije usklađena sa stvarnom vodootpornošću.
Pantalone su reklamirane, bez ikakvih mehaničkih oštećenja preuzete od strane prodavca, a vraćene sa mehaničkim oštećenjem i uz odbijanje reklamacije i ako se laboratorija, na čiji izveštaj se prodavac pozvao, u napomeni ogradila od sopstvenog izveštaja obzirom da nije akreditovana za utvrđivanje usklađenosti proizvoda sa deklaraisanim svojstvima istog.
Menadžerka maloprodajnog objekta se slatko ismejala kada je čula da želimo ponovo da reklamiramo, jer su u međuvremenu oštetili preuzet artikal i poželela nam puno sreće na sudu, uz opasku da niko na sudu nije dobio prodavca.
Reaklamirali smo ponovo neusklađenost deklarisane vodootprnosti sa stvarnom i mehaničko oštećenje nastalo dok su ski pantalone bile u njihovom posedu i u odgovoru su ignorisali neusklađenost, a za mehaničko oštećenje koje su načinili konstatovali su da nije izazvano propustom proizvođača i ako je jasno da ga izazvao prodavac.
Od obraćanja Forumu nismo imali nikakve koristi, a advokat je rekao da je izuzetno teško, skoro nemoguće, dobiti prodavca na sudu i ako si 100% u pravu i da mečku ne treba dirati, jer ako izgubiš spor troškovi njihovog advokata mogu da budu visoki.
Dok se ne reformiše pravosuđe, dok ne dobijemo sudije koje će raditi profesionalno, nema tog tela koje će moći da pomogne potrošačima.