Da li će u Kragujevcu konačno početi proizvodnja nekog od modela Renoa? 1Foto: FoNet

Prema predlogu Fijat-Kerajslera nova grupa bi bila 50 odsto u rukama akcionara italijansko-američke firme a 50 odsto u rukama Renoa. Nova grupa bi se kotirala na berzama u Parizu, Njujorku i Milanu, navela je kompanija Fijat-Krajsler u svom predlogu.

Upravni odbor Renoa, prema medijskim navodima, već danas je razmatrao predlog Fijat – Krajslera, a konačna odluka o toj inicijativi biće doneta narednih dana ili nedelja. U Fijat –Ktrajsleru ističu da bi postupak integracije dve grupacije, ukoliko odgovor Renoa bude pozitivan, potrajao više od godinu dana.

Inicijativa Fijat – Krajsler grupacije o potencijalnoj integraciji sa Renooo najpre pokazuje da aktuelni menadžment italijansko-američke korporacije nije odustao od ambicija i planova prethodnog poslovodstva, na čelu sa lane preminulim Serdjom Markioneom , koji je od dolaska na čelo Fijata, sredinom prethodne decemije, insistiraso na povećanju i ukupnjavanju proizvodnje italinnske kompanije, povezivanjem, ili preuzimanjem drugih fabrika automobila u Evropi i svetu.

Zahvaljujući toj i takvoj Markioneovoj ambiciji i viziji, Fijat se, u jesen 20o8., vratio u Kragujevac i preuzeo nekadašanju Zastavinu fabriku aut omobuila, čime je uveliko posrnulu domaću auto-industriju spasio od izgledne propasti, a Fijatu obezbedio nove proizvodne pogone. Godinu dana docnije, Fijat je, na inicijativu Markionea, počeo preuzimanje Krajslera, a konačnu kontrlu nad trećim po velični i značaju proizvodjaču automobila u Americi, italijanska kompanija uspostavila je sredinom 2011. godine

Markione je, nadalje, 2009., bio najavio i Fijatovo pr euzimanje OPELA i još dva brenda Dženeral Motorsa, ali taj projekat, iz javnosti nedovoljno poznatih razloga, ipak nije uspeo. Kao što nisu ostvarene ni Markioneove želje da se Fijat Krajsler grupacija poveže sa Hjundaijem, te Pežoom, pričalo se i o inicijativi o mogućoj integraciji Fijat Krajslera sa Folksvagenom. Ambicija top menadžmenta Fijata, docnije Fijat Krajsler grupavcije je konstantna od sredine prošle decenkije, i svodi se na to da Fijat povezivanjem sa drugim kompanijama formira gupaciju koja bi bila u samom vrhu svetskih proizvodjača automobila.

Potencijalna integracija sa Renoom, koju su, u načelu, pozdravile i italijanskne i francuske vlasti, to bi mu i omogućila. Zajednička mega kompanija Fijat – Krajslera i Renoa bila bi, uz Folksvagen i Tojotu, medju tri najveća proizvodjača automobila na svetu.

Integracija Fijat –Krajslera sa Renoom mnogo bi, bez svake sumnje, bi značila i Fijatovoj fabrici automobila u Kragujevcu, u kojoj je upošljena tek petina ili šestina instaliranih kapaciteta, i kojoj najozbiljnije preti da ovogodišnja proizvodnja, zbog sve manje potražnje za modelom “500L” na evropskim i svetskim tržištima, bude uskoro okončana, a oko dve hiljada radnika bude upšućeno na višemesečno plaćeno odustvo. Spajanje sa Renoom,čija je proizvodni program uveliko kompatibilan sa Fija tovim, kragujevačka fabrika bi, najverovatnije, brže dobila još jedanmodel, čime bi uposlila kapacitete I obezbe dila kontinuirani rad zaposlenih.

Valja ovom prilikom napomenuti i da je Reno u više navtata bio zainteresovan za saradnjuj, pa I pr euzimanje kragujevačke Zastave. i upućenoj javnosti gotovo da je nepoznato da su Reno i Zastava još sredinom 60-tih prošloga veka najozbiljnije pregovarali o uspostavljanju strateškog partnerstva dveju fabrika. Konkretizaciju tih pregovora sprečilo je tadašnje socijalističko zakonodavstvo koje nije omogućavalo inostrano preuizimanje domaćih državnih (društvenih) fabrika.

Reno je u Kragujevac ponovo došao u prvoj polovini 90-tih i sa Zastavom potpisao pismo o nameraama koje, opet, nikada nije realizovano, ali ne zbog ideoloških razloga, već zbog sankcija medjunaodne zajednice prema režimu Slobodana Miloševića njegovoj S R Jugolsvaviji, koje su, kako se ispostavilo, potrajale mnogo duže nego što se to očekivalo i u zemlji i u svetu.

Ukoliko se inicijativa Fijat – Krajslera o povezivanju sa Renoom završi spajanjem dveju grupacija, nije nemoguće da u Kragujevacu, u dogledno vreme, ipak da počne proizvodnja nekog od modela francuske kompanije. Šumadijski tr udbenici ne bi imali ništa protiv. Naprotiv….

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.