Đinović: Smanjiti plate najskupljim menadžerima zbog krize 1Foto: Beta/AP-Robert F. Butaty (Arhiva)

„Kriza primorava da smanjujemo troškove poslovanja i probaćemo da u te mere štednje uključimo i plate i da smanjenje počnemo od zarada najskupljih menadžera“, rekao je za Betu Djinović koji je direktor kompanije Orion telekom.

Dodao je da će firme koje nemaju nikakvih prihoda, sada kada je istekla državna pomoć od tri minimalca za radnike, biti prinudjene da otpuštaju višak zaposlenih.

Druga opcija za firme kojima su prihodi drastično smanjeni je, kako je rekao, da odu u stečaj ukoliko država bude striktno primenjivala „nerazumnu“ klauzulu da moraju da vrate pomoć ako pre kraja oktobra otpuste višak zaposlenih iznad deset odsto.

Đinović je rekao da će SES kao drugu meru za ublažavanje posledica krize u ekonomiji tražiti da se porez na dodatu vrednost (PDV) plaća po realizaciji prodaje, a ne da privreda kreditira državu, plaćajući ga unapred.

„Potrebno je da što pre bude formirana novu vladu kako bi otpočeli razgovori predstavnika države, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, koji čine SES, o rebalansu budžeta za ovu godinu i budžetu za narednu“, rekao je Djinović.

Ocenio je da je državna pomoć firmama u tri mesečne minimalne zarade za skoro sve firme bila dobra mera, ali da mora da se razgovara i o merama pomoći usmerenim na najugroženija preduzeća, medju kojima su hotelijeri, ugostitelji, prevoznici.

On je rekao da je prvi paket državne pomoći, koji je bio usmeren prema svima, bio „čistiji“ sa stanovišta ravnopravnije pomoći, ali da se mora razmišljati i o tome kako da period krize prebrode i male firme.

Đinović je rekao da je zbog očekivanih pritisaka na jesen o povećanju minimalne cene rada neophodno da država, poslodavci i sindikati kroz razgovore postignu konsenzus o najvažnijim pitanjima za privredu i društvo.

„Teret krize mora da se podjednako rasporedi na sve u društvu“, rekao je Đinović.

Dodao je da poslodavci moraju da preuzmu odgovornost za sprečavanje širenja zaraze jer se država pokazala nemoćnom da spreči okupljanja na ulici i rizike koje nosi takvo ponašanje.

Đinović je rekao da planove treba praviti tako da se računa da će kriza trajati i sledeće godine.

„Srpska ekonomija je mala i nalazi se u okruženju velikih privreda i kretaće se tamo gde i one idu, a njima se prognozira veliki pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa ni Srbija ne može da se kreće u suprotnom pravcu od Italije ili Nemačke“, rekao je Djinović.

Stručnjaci treba, prema njegovim rečima, da imaju u vidu veličinu domaće ekonomije i da ne govore o privrednom rastu Srbije jer će i velike ekonomije imati značajan pad.

Đinović je ukazao da pritom „me misli na izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o rastu srpske ekonomije koje su date iz političkih razloga, nego na njegove savetnike i ekonomske stručnjake“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.