Foto: DanasU interesu je hladnjača i izvoznika da nastave sa otkupom maline, koji su neke od njih obustavile, jer imaju ugovore sa inostranim kupcima, a država bi trebalo da zaštiti interese poljoprivrednika.
Tu argumentaciju nude malinari, dok vlasnici hladnjača uzvraćaju da je inostrano tržište prezasićeno i da imaju velike zalihe prošlogodišnjeg roda.
Na pitanje Danasa ko može da natera hladnjače da kupuju maline, ako to one ne žele, Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, navodi da je „nastavak otkupa u interesu hladnjača i izvoznika, ali i da bi ministarstva poljoprivrede i trgovine trebalo da vode računa o interesima proizvođača“.
– U suprotnom dogodiće se kolaps u malinarstvu. Metaforično, situacija je postala kao bure baruta i samo nedostaje varnica da upali fitilj – kaže za Danas Radović i dodaje da je „u interesu hladnjača i izvoznika da nastave otkup, jer imaju ogromna zaduženja i, ako im hladnjače budu prazne, neće moći da ostvare zaradu prilikom izvoza“.
On kaže da se malina, u zavisnosti od kvaliteta, trenutno otkupljuje po 40 do 130 dinara, a da ta Asocijacija zahteva 1,75 evra za kilogram, te da je cilj otkupljivača da prekidom otkupa primoraju malinare na cenu od 50 do 60 dinara.
Navodeći da je Zakon o otkupu poljoprivrednih proizvoda „veoma loš i da bi ga trebalo izmeniti“, on dodaje da bi njegovim izmenama „trebalo primorati otkupljivače da poštuju obaveze iz ugovora koje su sklopili sa proizvođačima“.
– Oko 70 odsto otkupljivača u Srbiji sklapa ugovore sa proizvođačima i trebalo bi da ih poštuju obe strane. Ti ugovori mogli bi da se osmisle po ugledu na ugovore koje sklapaju hladnjače i izvoznici sa inostranim partnerima. Unapred ugovaraju količinu za izvoz i dužni su da je isporuče, a od inostranog kupca dobijaju avans od 50 odsto, uz bankarsku garanciju, objašnjava Radović.
On ističe da bi državne inspekcije trebalo da kontrolišu otkup i izvoz maline, da se definišu kriterijumi po kojima bi se klasifikovao njen kvalitet i da se poštuje isplata po tržišnim cenama.
– Ceo problem sa cenama su izazvali otkupljivači jer, osim retkih, neće da je plaćaju po 125 i 150 dinara ili otkupe izuzetno malu količinu, nego je po znatno nižoj ceni kupuju iz Bosne. Mešaju je sa srpskom malinom, kako bi joj poboljšali kvalitet i potom je reeksportuju i zarađuju od 150 do 200 odsto – tvrdi Radović.
Na podsećanje da su pre prekida otkupa, malinari odbijali da predaju malinu, a da sada zahtevaju da se otkup nastavi, Radović kaže su proizvođači ranije to odbijali zbog niske cene.
– Redovno branje u normalnim klimatskim uslovima može da se prekine tri ili četiri dana, ali u uslovima u kojima kiša pada duže od sedam dana, to je veliki problem, jer malina truli. Međutim, otkup je prekinut da bi se snizila cena domaće maline i da bi se uvezla iz Bosne, što je izazvalo haos na domaćem tržištu – navodi Radović i dodaje da je „zaključno sa utorkom otkupljeno svega 25 odsto ovogodišnjeg domaćeg roda“.
S druge strane, vlasnici hladnjača, koji žele anonimnost, odbacuju ocene malinara i navode da „malinari ne žele da shvate problem“, ističu da je „inostrano tržište prezasićeno, da su se pojavile i druge zemlje proizvođači tog voća i i da je zbog toga cena takva kakva je“. Osim toga, tvrde da su u hladnjačama velike zalihe prošlogodišnjeg roda, a da su oni vlasnici koji su SMS-om ili natpisom na hladnjačama obavestili malinare da obustavljaju otkup, to uradili verovatno i zbog toga što je malina „puna vode i ne baš dobrog kvaliteta i da im se kupovina takvog voća ne isplati“.
Ko je odredio otkupnu cenu?
– Država nije odredila akontnu cenu od 125 dinara, već je posredovala u razgovoru sa vlasnicima hladnjača. Nama je na sastanku u utorak u Vladi Srbije rečeno da će cena biti 125 dinara, kao što smo tražili, a ne od 60 do 80 dinara. Međutim, to ništa ne znači ako samo tri hladnjače u zemlji plaćaju 125 dinara, a ostale nas pljačkaju nudeći znatno niže cene – poručio je Radović i najavio da će, ukoliko se ne bude poštovao dogovor koji su malinari postigli u utorak sa predstavnicima Vlade Srbije, uslediti protesti širom zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
